Film o pokojnom pevaču Džeju Ramadanovskom počeo je da se snima pre dve nedelje, a glumiće ga denser Husein Alijević, poznatiji kao Husa iz nekadašnje popularne dens grupe Bit strit.
Džejom život obeležilo je teško odrastanje, on je od najranijeg detinjstva „šibicario“, a sa 11 godina bio je smešten u jedan beogradski popravni dom. O svom teškom životu i odrastanju pričao je u jednom od poslednjih intervjua u emisiji „Balkanskom ulicom“.
„Taj kraj naš je, to ja kažem Dorćol Menhetn. Šibicario sam. Nisam bio kriminalac, ali bio sam delikvent. Nikada nisam nikog povredio, ali morao sam da se snalazim u životu. Boli me sećanje na ‘sivi’ dom. Moj život je toliko širok, zato hoću da napišem knjigu i da bude 101 strana. Uveče kad legnem kroz glavu mi prolaze razne slike iz prošlosti. Često sanjam popravni dom. Za sve vreme mog boravka tamo, majka me nijednom nije posetila, dolazio je samo otac“, ispričao je tada Džej.
„Majka je brinula o mojim sestrama, a otac o meni. Često zaplačem zbog toga. U mojoj grupi u domu je bilo 12 problematičnih dečaka. Više puta smo išli na razgovor sa psihologom, to je bilo obavezno. Od cele te grupe samo smo nas četvorica uspeli u životu, osnovali smo porodice i počeli smo da radimo. Ostali su nastavljali da menjaju domove i ko zna kako su završili.“
Po napuštanju doma, pevač je popravio odnos sa majkom, a kao najlepši koncert u karijeri pamti onaj na Tašmajdanu 1991. godine.
„Tada sam dobio najlepši aplauz u životu, kad mi je keva izašla sa cvećem. Nikad mi nije došla u posetu u dom. A, kad je stala tako ispred sa cvećem… Bila je poštena žena, nikad mi nije davala da šibiciraim, dolazila je da mi lupa šamare zbog toga. Ćale je dolazio u dom, ona nije. Takva je žena, šta sad. Sestre su moje bile kod nje, ja kod ćaleta“, pričao je Ramadanovski.
On je istakao da uprkos tome što nije bio najbolji đak, „nikada nije ponavljao razred“, a najveće sreće u životu osetio je kada su mu se rodile ćerke i unuci.
Kocku je „batalio“, ali novac za „piće, zezanje, društvo, nikad u životu nikad nije žalio“. Bolelo ga je kad čuje da mu se zamera što ne peva dobro kao ranije.
„Znaš kako kaže narod, Džej promukao ne može da peva. Oni stalno misle, ti ne možeš da budeš bolestan i da uvek moraš da budeš zdrav i da pevaš, da budeš robot. Ali, šta ćeš, tako je.“
