Drage moje abronoše, od jutros jedva pristizavama da vi se javim. Informacije stižu sa svih strana. Joj da znate kako su se ovi stranački organi olupali, ko jajaca o tiganj, hi, za protest u petak.
Kaže mi prijateljica da je iz voćnjaka otišlo jedva iljadu njih. Jedno polovina vi nije ni stigla na miting, il su se vratili kućama il su čekali po autobusima, nisu teli da kisnu ko njihov vođa.
Al što ih je vođa zajbo, da prostite na izrazu, hih. Pa ja ne bi smislila bolji plan 😀
Ispalo je da ih je on sve pozvao da bi im rekao da odlazi. A u voćnjaku živi nisu. Voćko pet puta, kaže mi prijateljica, obilazio oko onog banera da se uveri da li piše „povlačanje“ ili „predaja nije opcija“. Čak ni Voćku nije jasno šta se dešava.
Nego jesti li primetili ko nam je predvodio za izložbu? Izgleda da nam je sinovac Rajka Šumadinca malo ojačao, on vi je bio glavni. Hih, sad kad brod tone on vi preuzeo kormilo. Pravi kapetan potonulog broda 😀
Nešto mi se priča ovde u voćnjaku da će vi on, sinovac, preuzeti liderstvo. Priča mi prijateljica da je sinovac prelomio i da će da otkači Voćka, kaže da ne može više da sluša njegova baljezganja.
A jel vi znate ko je najozbiljnije shvatio da je došao kraj? Ko bi drugi nego Zalizani SPO-vac. On vi je prebegao više puta i prijateljica mi kaže da ni sada nije daleko od toga. Osetio zalizanko da se bliži kraj, da brod tone, pa gleda gde da iskoči, odnosno uskoči. Da ne poverujete kako njemu niko ne veruje da je došao kraj, ma biće sigurno zanimljivo u narednom periodu.
Pisala bi ja vama još, al moram još da obiđem, da pokupim još neki abar, a toliko ih je od jutros, da ne verujete. Idem sada, ljubim, ljubim..