Drage moje abronoše, danas vi je ovaj veliki praznik. Ovde kod nas u voćnjaku imamo pun kufer onih što su došli sa te naše svete zemlje, eto živa nisam, al nikako da ih sve prebrojim. To bre sve ko da je crevima vezano, pa sve jedan drugog guraju. Ja sam vi pisala već o nekim od njih, tako da ste upoznati sa njima.
Nešto sam vi danas ko ovo vreme. Veliki praznik, a kiša pada. Orosilo od noćas još, vlaga vi na sve strane. Ajd da vi ne mračim više, da se vratim na pravu informaciju, hih.
Znate li vi da se održava ona izložba u Voćkovom rodnom mestu? E, ako i niste znali, ona vi nosi naziv kao današnji dan. A jel znate da vi se Voćko tamo nije pojavio? Hih, nema ga ko lanjskog snega. Kaže mi prijateljica da Voćko ne sme da vi ide na tu izložbu da se ne bi obrukao. Postavio vi je on neke svoje ljude tamo, kao što mu je onaj njegov baštovan od Loja. On vi sve, kako kaže prijateljica, izveštava Voćka.
Mada bre, stvatno bruka za Voćka, izgleda da vi on više ni iz kuće u svom rodnom mestu da izađe. A stisla vi Voćka još jedna muka. Danas glavni treba da vi otvori neku zaobilaznicu. I tu će vi večeras biti sva elita. Eto živa nisam da vidim ko će iz Voćnjaka da vi prisustvuje. Kuj će da bude Branković a ko Obilić.
Mada, kako mi kaže prijateljica, slabe vajde su da će Voćko da bude bilo gde. Njega vi više niko ne voli, pa čak i onaj što je otac, a nije otac. Kažu pukla bruka i kod nje, Voćko vi svuda, da prostite, zasro.
Uf što me nešto boli glava na ovo vreme. Idem malo da procunjam da vidim kakva je situacije. Do sledećeg abera, ljubim, ljubim.
