Imala sam 34 godine i bila sam udata kada me je prvi put pogodila misao: „Trebalo je da procvetam do sada“. U srednjoj školi, čekala sam brak da bih imala seks, iako nisam bila posebno religiozna ili konzervativna. Samo sam pomislila, pa, pravilo je pravilo!
Toliko puta smo čuli: Čuvajte se za brak! Držite ga u pantalonama! Kako sam starila, sve manje mojih prijatelja je izgledalo tako uzbuđeno zbog apstinencije kao i ja. To me je zbunilo — šta je tako sjajno u seksu? Provela sam tako malo vremena razmišljajući o tome da mi zaista nije palo na pamet sve dok nisam ušla u brak.
Nakon nekoliko terapijskih sesija koje paraju srce, priznala sam svom terapeutu: „Nikada nisam osetila želju da imam seks sa muškarcem.“
„A sa ženama?“ Pitao je moj terapeut. Njeno pitanje me je skoro zbunilo. Odjednom sam shvatila da, iako sam se oduvek izjašnjavala kao biseksualac, nisam zapravo zamišljala seks sa ženama. Zatim je postavila pitanje koje bih volela da sam sebi postavila godinama ranije: „Misliš li da si možda aseksualna?“ Bilo je kao da je otključala vrata za koja i nisam znala da postoje, ali da sam ceo život čekala da to da čujem.
Jednostavno rečeno, aseksualna osoba doživljava malo ili nimalo seksualne privlačnosti – nije seksualno privučena muškarcima ili ženama ili bilo kojim drugim polom. Seksualna privlačnost se razlikuje od romantične privlačnosti, a vaša seksualna orijentacija može biti drugačija od vaše romantične orijentacije. Na primer, romantično me privlače svi polovi, ali seksualno nije privučen nijedan od njih.
Uvek sam mislila da sam biseksualka jer sam želela da izlazim sa muškarcima i ženama, ali želeti da izlazim sa njima i želeti da imam seks sa njima su dve potpuno različite stvari. I nikada se nisam osećala posebno podstaknutim da uradim ovo drugo.
Flert i ljubljenje? Da.
Odlazak u spavaću sobu? Šta kažete na to da umesto toga vidimo šta je na Netfliksu?
Primetićete da nisam rekla da biti aseksualan znači biti u celibatu ili ne zahteva seks. Ljudi često misle da to dvoje ide ruku pod ruku, ali tu nas pogrešno shvataju.
Aseksualnost postoji u niz različitih nijansi. Neki nisu zainteresovani za seks ni sa kim, pa ni sa samim sobom. Neki možda nisu seksualno privučeni ka nikome, ali i dalje mogu imati seks sa partnerom zbog veze koju ima ili neguje.
Neki, koji se identifikuju kao demiseksualci, zainteresovani su za seks sa nekim tek kada ostvare snažnu emocionalnu vezu sa njima. Ali ono što je zajedničko svim aseksualnim ljudila je da seksualna privlačnost ne postoji ili ne postoji na način na koji postoji za veći deo ljudi (one koji doživljavaju seksualnu privlačnost prema drugima).
Kada nemate reči da nešto opišete, nemoguće je to zamisliti. Kada sam se kao tinejdžerka borila sa svojom seksualnošću, barem sam znala da biseksualnost postoji. Ali nikada nisam znala da je moguće da me niko seksualno ne privlači, pa sam samo htela da se više potrudim. Bila sam u ratu sa sobom — želela sam da osetim želju da radim ono što sam gledala na TV u filmovima i serijama onako kako sam mislila da treba, ali moje telo jednostavno nije reagovalo.
Kada ne razumete znake seksualne privlačnosti jer oni ne postoje za vas, svaka interakcija može da bude neprijatna. Pitala sam se, hoće li se ovaj sastanak završiti zagrljajem? Ili ću se naći skamenjena u njegovom krevetu, plašeći se da kažem ne?
Godinama kasnije, moj muž i ja smo se upoznali. Imali smo burnu romansu. Bio je samouveren i zabavan i, što je još važnije, veoma kul u vezi sa mojom željom da sačekam sa seksom.
Naravno, baš kao i u mojim vezama pre njega, uvek je postojala napetost i tiha nelagodnost kada je reč o seksu. Nisam razumela zašto ljudi to žele, i često sam se osećala na ivici, očekivanje koje je visilo nad mnom dok sam preklinjala sebe da budem „normalna“ i osetim potrebu kao što je svi ostali osećaju.
Za moje partnere oduvek je bio izazov da u meni probude želju, i nisam razumela zašto im ne mogu dati ono što im je potrebno.
Umesto toga, pokušala sam na druge načine da pokažem naklonost svom mužu: stalno sam mu govorila koliko ga volim. Crtala sam slike viceva i pisala ljubavna pisma jer je to bilo nešto što sam mogla svim srcem da dam, nešto što nije bilo umotano u komplikovana osećanja.
Volela sam svog muža i želela sam da budem u njegovoj blizini i da idemo na sastanke i da kuvamo zajedno.
Zašto to ne bi moglo biti dovoljno?
U isto vreme, znala sam da je biti seksualan važan za našu vezu, pa sam toliko želela da pokušam. Pošto se činilo da su svi ostali na svetu zaljubljeni u seks, zaključila sam da sam ja ta koja moram da prevaziđem svoje probleme.
Stalno sam se preispitivala, ali ništa nije ublažilo moju anksioznost vezanu za seks.
Konačno, tog popodneva u kancelariji mog terapeuta stigao je odgovor koji sam tražila. Iako mi je otkriće bilo veliko olakšanje, bila sam nervozna da kažem svom mužu.
Da li bi ovo bilo kršenje dogovora? Nije mi bila dostupna mapa puta kako ćemo napredovati sa ovim novim saznanjima. Nisam znala mnogo o aseksualnosti i nisam imala pojma da li bi seksualna osoba želela da bude sa nekim poput mene. Kada sam sela i objasnia mu sve što sam naučila, to je zapravo bilo olakšanje za oboje. Konačno sam mogla da budem mirna sa činjenicom da sam privlačnost doživljavala drugačije od svog muža (nema više pokušaja da se prisilim da budem „normalna“), a on je sada znao da ga ja volim i želim, ali samo bez seksa.
Na kraju, prepoznavanje da sam aseksialna pomoglo mi je da uklonim mnogo neprijatnosti, jer se više se nisam borila protiv svog tela. Bila sam mu tako zahvalna što me je strpljivo slušao i podržavao dok smo zajedno i što smo učili više o aseksualnosti. Da li je uvek bilo lako shvatiti? Naravno da ne. Ali sada se bavimo seksualnošću u našoj vezi na svoj način, baš kao i svaki par.
Na dan kada sam otkrila aseksualnost, napustila sam kancelariju svog terapeuta ushićena jer sam konačno shvatila ključni deo onoga ko sam. Bio je to trenutak koji je promenio moj život, posebno zato što je toliko objasnio ko sam u svom braku.
Sanjam da će jednog dana aseksualnost biti široko prihvaćena kao validna orijentacija umesto uvrede, ili, još gore, poremećaja koji treba popraviti.
Ima nas mnogo na svetu – i mnogi koji možda i ne znaju da su aseksualni zbog toga koliko malo informacija postoji o našem identitetu. Nadam se da će se to promeniti kako sve više i više nas otkriva i prihvata ko smo, nastavljamo da delimo svoje istine, razbijamo mnoge mitove o aseksualnosti i dajemo svetu do znanja koliko volimo sebe i svoje živote upravo onakvi kakvi jesu, piše Huffington post.
