Drage moje abronoše, evo dva dana ne mogu da se oporavim od informaciju koju sam dobila. Pa ja sam saznala šta Voćko traži u Šveci, i šta je tamo dobio!
Ovo sad što ću vi reći, jeste toliko šokantno, da mora da se konsultujete sa svojim doktorem ili apotekarom da ih upitate da li smete da čitate ovu vest.
Ja sam vi odmah morala da popijem nešto za smirenje, jer sam vi se toliko potresla, ma jedva vi živa ostade. Kaže meni prijateljica pre dva dana, pa znaš li ti što Voćko ide u Švecu? I kada mi je rekla što, eto opet sam šokirana. Zamislite, Voćko ima neko ludačko uverenje iz Švice, i tamo vi je na pemziji kao ludak!
Sad je meni jasno što nam se Voćko ponaša ovako, kako nam se ponaša. Pa lepo neki voćari kažu da nam ludak vodi voćnjaku, a ja mrtva ladna na to. E sad, kad sam vi saznala, ja sam šokirana.
Pa zamislite vi, on vi je tamo u modernom svetskom Voćnjaku proglašen za ludaka, a ovdi nam vodi voćnjak. Evo, još se krstim i sve vi vičem da nam je bog u pomoći. Pu, pu , pu…
Još oni novinarčići iz Pečata, kao loši su sa njim. Pa što ne objave ovu informaciju? I ono du izgleda sa njim zajedno šano dušo 😀
Ali, ipak, nije ovo smešno. Ja sam po prvi put zabrinuta. Znate kako je pričala jedna moja pokojna prijateljica? Ona je uvek pričala, samo da nam neki ludak ne dođe, najebaćemo skroz.
I sad mi je jasno zašto najebasmo skroz. Pa mi smo ludi Voćnjak, na čelu sa glavnim ludakom. Jer, ako je Voćko lud, što mi onda glasamo za njega. Znači, prosto, i mi smo ludi?!
I tako, do sledećeg abera, ljubim, ljubim, idem malo sada da se oporavljam…
