Drage moje abronoše, pa pratite li vi ova dešavanja iz srca Srbije? Ja da vi kažem, što bi reko Kure Zaklopački, srce Srbije je vi je ustvari naš Voćnjak! I zato se srce ne brani, jer smo novčano absolutly ok 😀
Ne stvarno vi kažem. Koliko je ovih gazimestanaca po Voćnjaki, a ni jedan bre da je pohitio da brani svoju dedovinu. Istu onu u koju se busa po grudi i viče kuj da mi otme iz duše. A on vi prvi prodao svom komšiju Albinu za goleme novce. Sutra da mu ponude i ovdi da kupe, glat bi prodao. A slušam po voćnjaku što komentarišu situacije, što lupetaju ki maksim po diviziji. Sve mi se čini i da se debelo nešto sprema za neki prebezi. Eto, živa nisam ako vi ako ne uskoro, odma posle izbori da se menja dres ili članska karta.
Preuzeše gazimestanci po Voćnjaku sve. Već imaju vi iskustva sa prodajom zemlje, pa šta vi je za njih jedan voćnjak. A naš Voćko ki da je slameni šešir, pa sve nešto gleda, koluta onim očima i sve vi viče nešto ki nameštaljka, katastrofa… Kako radi, mene ne bi bilo čudno i da Voćko nije došo sa svete zemlje rasprodate 😀
Svi izginoše u Voćnjaku u poslednje vreme, al da bi sebe obezbedili, briga njih za naše zemlje. Oni ni voćnjak nisu u stanju da vode.
Žalosno vi je to sve. Prijateljica mi kaže i da naš glavni Beo Voćnjak je puko. Nema više para, ma ni dinar nekim da ispadne iz džepa, da onako zvecne. Ma jok, ništa.
Najebasmo ga mi, da prostite na izrazu, sa ovi napredni. Samo da vi poručim, druže Simče, vrati se sve ti je oprošteno. Ene umesto onu ženu na ulaz u Voćnjak će stavimo tvoju bistu, sa sve šibicu u rukama da pokažeš kako se radi, a kako se i pali. Jer one koje si zapali, su i zaslužili, al ovi nekako gori. Će ti treba druže Simče, butan gas i malo benzena.
Odoh da čijem još neki aber, pa vi se javljam, ljubim, ljubim…
