Drage moje abronoše, pa ovo kako vreme ide ja ne prestajem, eto živa nisam, da se šokiram. A vi znate koliko je teško mene šokirati, hih 😀
Al ovi napredni u voćnjaku, oni bre su svi šokantni!
Njima je ona zgrada Voćnjaka toliko prisna, da oni više ni sa oni štandovi ne idu dalje od nje. Ma čim siđu sa onaj prag na ulazu, oma postave štand i spopadaju ljude. Vidim ja ovih dana nešto nam u sred centra Voćnjaka prazno, nema ljudi. Kad ja malo da obiđem i, živa nisam, vidim ove napredne voćare kako spopadaju ljude :O ja bre u šoku. Zamisli još da mene vide i da posle pričaju svašta, pu, pu pu..
E kad se setim kad su napredni bili stvarno napredni. Kako je to Simče držao pod kontrolu. Pa bre bilo je ponos biti napredni voćar. Pa na štandu nasmejana lica, mladići i devojke, ma neki entuzijazam bre kipio. A pogledajte sada ovo.. Evo ga ovaj što vi je do juče mom Simčetu držao mikrofon, kuvao mu kafu i masirao po potrebi i to kad je oprao zube :D, hih, eno gi sada spopada babe u sred voćnjaka.
On mi je bio izuzetno drag. Joj kakav je on sistem imao protiv onih novinarčića sa Pečata, pa to je čudo. Sada kada vidim kako spopada babu, eve ja sam sad shvatila, pa on zaista teo da jebe onog glavnog novinarčića u sred Voćnjaka izgleda 😀
Ma, kad razmislim s ovaj moj mozak, kuj sam ja da branim ljubav. Neka, ovde kod nas u Voćnjaku, ovde smo ti svi kao naši, a zna se gde su naši tu samo jaši 😀
Nego, priča mi prijateljica da je Voćko nešto postao sav ponosan na sebe. Pun nešto elana, od kako je pročitao tekst kod onih pečatiranih u mozak, uf, neću sada da ih spominjem. E, od tad vi se nešto Voćko okuražio, dok je sinovac Rajka Šumadinca načisto potonuo. Jedino mi onaj Raus nešto mrsi brke, iako ih nema…
Idem ja to da ispitam, pa do sledećeg abera ljubim, ljubim..
