Drage moje abronoše, nisam vi bila tu nedelju dana, imala sam neke slobodne dane, ali da vi iskreno kažem, baš sam se nešto smorila jer nigde nije bolje za abrove nego u voćnjaku 😀
Ovi nedelju dana, ki da je prošla čitava godina. Sve se nešto izmenilo ovde u voćnjaku. Nešto nema euforije kod ovih naprednih, a čini mi se da i oni što su za nasilje, što bi rekao naš Voćko, ki da preuzimaju primat na pijačne štandove. Oni na štandovi, a Voćko i kompanija baš ih briga.
Priča mi prijateljica da je Voćko posvađao dva oka u njegovoj glavi 😀 mislim, to smo svi već znali da nam je takav Voćko, al prijateljica tvrdi da je sada stvarno dogorelo. Kaže da neki od naprednih, pogotovo onar Rudolf leštanski, mal mal pa kod štanda opoziciju. Pobrko ga narod, više i ne znaju dal je za nasilje il protiv 😀
U globalu vi je ovde njesra, da prostite na izrazu. Udarilo ovo ladno vreme i napolju i u srceta kod ljudi. Neka nemaština, ki da će svi da pocrkaju.
To vi je za danas to, idem tek da procunjam, kuj zna šta ću sve da vi saznam. Joj, da se Simče vrati, ma kako bi mlogi pevali, ovako ima da dođu ovi što će da nas biju, najebali smo. A i , možda smo i zaslužili, glasasmo za ovog našeg crnog Voćka, a on nas sve upropasti. Na kraju će jedino ovaj Rudolf leštanski da pretekne, čim je on mal mal pa s opoziciju.
Do sledećeg abera, ljubim, ljubim..
