Teodora Marković, poznatija kao Dora Mar rođena je 1907. godine. Njen život kao da je bio osuđen na patnju. Bila je muza velikom Pablu Pikasu, a njihov susret bio je fatalan.
Ćerka čuvenog hrvatskog arhitekte Josipa Markovića i Francuskinje Lujze Isevoazan, odrasla je na relaciji Argentina-Francuska između roditelja i baba i deda. Odrasla je u nesigurnu lepoticu koja je patila od anksioznosti i depresije.
Upisala je studije slikarstva u Parizu, pa se ubrzo prebacila na studije fotografije.
Sudbonosni susret Dore Mar i Pikasa desio se 1936. godine. Ovaj susret presudno je odredio njenu sreću i njegovu slavu. Suze Teodore Marković, alias Dore Mar, učiniće za savremnu likovnu umetnost više od osmeha svih muza zajedno. Otac joj je bio Jugosloven a majka Francuskinja. Kada se susrela sa Pikasom, Dora Mar je radila kao profesionalni fotograf. Ona i Pikaso našli su se u istom kafeu „Du Magot“. Od tog trena Pikaso je ostao fasciniran njome. Posmatrao je njeno lice koje se nije grčilo u sred bola. U njenim očima nije video suze i to ga je uzbudilo. Kada je poželeo Doru Mar, Pikaso je bio u ljubavi sa Mari Terez, koja ga je oporavljala od kraha sa njegovom ženom, ruskom balerinom Olgom. Pikaso je zamolio Doru Mar da mu pokloni svoje rukavice sa ružama koje je odložio u vitrinu u kojoj je čuvao dragocenosti.
Njihova ljubav počela je u doba kada je građanski rat potresao Španiju. Pikaso je pozvao Doru Mar u svoj atelje da pogleda njegove slike. Dora Mar došla je u atelje, sređena, na visokim potpeticama, u svetloj košulji, a Pikaso ju je dočekao go, kao od majke rođen. Dora Mar se pretvarala da to ne primećuje i nemarno je razgledala slike i ćaskala sa njim o bojama. . Genija je izludela njena neosetljivost prema bolu. Dok ju je posmatrao kako potpuno ignoriše njegov ogoljeni polni organ pomislio je da će to biti ljubavnica njegovog života. Ovaj susret ostao je zabeležen na crtežu nastalom u avgustu 1936. godine. Na crtežu je prikazana Dora Mar kako stoji ispred vrata iza kojih je očekuje goli slikar i jedan pas na kolenima.
Dora Mar je pokušavala da ubedi Pikasa da mora, kao Španac i levičar, da se angažuje u građanskom ratu. Zbog nje je Pablo Pikaso odlučio da podrži komuniste, da stvara za revoluciju, a zauzvrat je tražio da ona bude njegova i da plače u njegovom zagrljaju. Godine 1936. Pikaso se uputio u Kan, svrativši u Sen Trope. Tamo su se odmarali Elijar i Dora Mar. Pikaso je bio ljubomoran, jer je sumnjao da Dora Mar povremeno spava sa Elijarom i odlučio je da mu je oduzme, tu pred njegovim očima. Tako je i bilo. Od tada Pikaso, kako je sam govorio, nije mogao da vidi ni da zamisli Doru, osim uplakanu. Ova žena koja plače, dominirala je Pikasovim stvaralaštvom punih devet godina.
Incident s nožem kao da je predvideo da će veza Dore i Pikasa biti sve samo ne mirna. Umetnik, skoro 30 godina stariji od umetnice, u tom trenutku iza sebe je već imao bezbroj ljubavnih avantura, propali brak s balerinom Olgom Hohlovom i vezu sa svojim modelom, lepom Marijom Terezom Valter. Afera Dore Mar i Pikasa počela je skoro momentalno po njihovom upoznavanju. Slikar je pronašao novu muzu i nije krio oduševljenje novom lepoticom u svom svetu. Bilo je neizbežno da se dve ljubavnice sretnu. To se dogodilo upravo u Pikasovom ateljeu. Očekivano, pale su teške reči, bilo je tu i šamara, a Dora i Marija su se na kraju i bukvalno potukle. Slikar je uživao.
– Neka bolja pobedi – rekao je.
Ta „bolja“, makar u tom sukobu, bila je Dora. Nakon tuče ona se uselila u Pikasov stan. Marija Tereza morala je da se iseli, sa sobom je odvela i ćerku Maju, koju je imala s Pikasom. Sukob dve žene Pikaso je ovekovečio na slici „Borba u kavezu“, na kojoj je prikazao dve golubice – crna, koja je predstavljala Doru Mar, čerupala je i pobeđivala belu pticu, koja je simbolizovala Mariju Terezu.
Slavna nakon smrti
Pričajući o portretu Dore Mar, Pikaso je otkrio:
– Godinama sam je slikao kao izmučenu, ne iz sadizma, bez ikakvog mog zadovoljstva što to radim, već iz pokornosti viziji koja mi se nametnula. Tek nakon smrti Dore Mar 1997. otkriveno je da je umetnica u nekom trenutku posle raskida s Pikasom ipak nastavila da stvara. U godinama koje su usledile, njene slike i fotografije na aukcijama dostigle su ogromnu vrednost. Za života, umetnica ih nije javno izlagala.
