Kada je u oktobru 1992. godine televizija RCTV iz Venecuele premijerno emitovala sapunicu „Kasandra“, uspeh je bio trenutan i planetaran. Serija je 1997. godine stigla i do Bosne i Hercegovine, u kojoj rat tek što se bio završio.
Kada je emitovanje u Republici Srpskoj naglo prekinuto, u celu stvar se umešao američki Stejt department, kako bi sprečio da se gnev naroda prelije u novi sukob, ispričao je za BBC Mundo na španskom tadašnji direktor u Koral pikčersu, kući koja je bila vlasnik telenovele.
Priča o mladoj ženi koja je kao beba zamenjena i data siromašnoj, romskoj porodici iz cirkusa i koja se sa 18 godina vraća u svoj rodni grad, gde živi njena biološka bogata porodica, osvojila je Venecuelu sa svojih 150 epizoda. Legendarnu Kasandru, čiji lik je stvorila Kubanka Delija Fijalo „majka latinoameričke sapunice“, glumila je Koraima Tores.
Glumica je toliko oduševila publiku daje sapunica počela da se izvozi u druge zemlje španskog govornog područja, a zatim je prešla barijeru latinskog sveta i dosegla više od 100 zemalja.
Antonijo Paez je bio izvršni potpredsednik Koral pikčersa, podružnice RCTV-a u Karakasu i Majamiju, i svetski distributer sapunica.
„Kasandra“ je tako stigla i u zemlje bivše Jugoslavije i 1997. godine „paralisala” Republiku Srpsku, rekao je Pez za BBC Mundo na španskom jeziku.
Državna televizija Republike Srpske SRT, koja je imala najveći uticaj na stanovništvo, nalazila se na Palama pod kontrolom Karadžića i imala je repetitore na celoj teritoriji, piše BBC Mundo i dodaje da je Karadžić tako Srbima slao poruke protiv mirovnih snaga NATO i SAD.
Sve dok jednog dana u avgustu 1997. Biljana Plavšić nije preuzela kontrolu nad repetitorom SRT u Banjaluci i prekinula signal. Kada se signal vratio u eter, bio je u rukama Plavšićkine vlade i prestao je da reprizira programe koji dolaze s Pala. Međutim, kanal je odmah naišao na problem – nije emitovao „Kasandru“, a publika je bila usred priče.
To je zabrinulo ne samo rukovodstvo televizije, već navodno i Sjedinjene Američke Države.
Intervencija Sjedinjenih Država
Stejt department, koji je vodila administracija tadašnjeg predsednika SAD Bila Klintona, bio je zabrinut da bi činjenica da bosanski Srbi ne mogu da nastave da gledaju omiljenu seriju mogla da izazove socijalne nemire, negodovanje i, na kraju, podstakne unutrašnje sukobe i potkopa vladu Biljane Plavšić.
Zbog toga je službenik Stejt departmenta kontaktirao Antonija Paeza.
„Sekretarica mi je rekla da me zovu iz Ministarstva spoljnih poslova Sjedinjenih Američkih Država“, rekao je Paez i prisetio da je s nevericom rekao: “Molim?“.
„Počeo sam da razgovaram s tipom koji je rekao: ‘Slušaj, trenutno ti ne mogu reći ni svoje ime. Postoji javna televizijska stanica i imaš seriju koja se prodaje u ovom području. Stvarno želimo da je zadržimo u eteru jer je skinuta i rat je eskalirao zbog toga, pa nam treba vaša pomoć da je vratimo u eter“, rekao je.
Paez je nazvao televizijsku stanicu u Republici Srpskoj i posle nekoliko pokušaja uspeo da razgovara s direktorom.
„Da, stvarno želimo da vratimo tu seriju. Vidite kako možete da nam pomognete“, rekli su mu iz televizije.
Paez je pretražio zapise Koral pikčersa i otkrio da nikada nisu prodali prava emitovanja „Kasandre“ SRT-u.
Pa je opet nazvao BiH i priznali su mu da je kanal sa Pala piratski uzimao epizode koje su prethodno emitovane u Beogradu, ali da nisu mogli da ih kupe jer nisu imali novca.
Paez je potom pokušao da natera Stejt department da plati seriju jer su oni bili zainteresovani za ponovno emitovanje. Ali je dobio negativan odgovor. Na kraju je direktor Koral pikčersa odlučio da će, ako je toliko važno, seriju donirati.
„„Nikada nisam čuo da je TV emisija bila toliko popularna da je zapravo pomogla i doprinela miru. To je ono što je učinila. Zapravo, doprinela je miru u regionu“, rekao je Paez.
