Njihova veza bila je predmet glavnih tračeva u gradu, istovremeno skandalozna i uzbudljiva, opijala je visoko društvo u Londonu 19. veka. Lepa (i udata) lejdi Kerolajn Lamb i proslavljeni lord Bajron mesecima su imali strasnu aferu, a nisu čak ni pokušali da svoju strast sakriju od javnosti, razmetavši se istom u pozorištima, na balovima, i u salonima u kojima se okupljalo visoko društvo.
Kada je, posle pet meseci, lejdi Kerolajn osetila da je njen ljubavnik umoran od nje, odlučila se za odvažnu strategiju da ga ponovo namami u svoj zagrljaj. Poslala je Bajronu zlatni medaljon, a kada ga je otvorio u njemu je pronašao malo klupko njenih stidnih dlačica, a dobio je i pisamce na kome je pisalo: „Kleknuću i radije ću dozvoliti da me šutneš nego da te se odreknem“. Pismo je bilo potpisano sa „tvoja divlja antilopa“.
Možda mislite da su preterana seksualizacija i provokacija fenomen 21. veka, ali vulgarno ponašanje određenih slavnih ličnosti danas ništavno je u poređenju sa potezima lorda Bajrona, briljantnog engleskog pesnika koji bi danas sasvim sigurno bio etiketiran kao zavisnik od seksa. Seksualno vrlo fluidan, lord Bajrdon imao je bezbroj ljubavnica i ljubavnika, a među njima je bila i njegova starija polusestra Avgusta Li, sa kojom je dobio i dete!
Bajronov šarm, dobar izgled i ozloglašenost značili su da je mogao bez mnogo truda da zavede svaku privlačnu ženu ili muškarca na koje se namerio, od aristokrata u braku do nevinih sluškinja. Tvrdio je da je za samo tri godine spavao sa najmanje 200 ljudi i često je aludirao na svoje seksualne avanture u poeziji.
Šta je to dovelo Bajrona do toga da postane tako „lud, loš i opasan za poznavati“, kako ga je opisala gore pomenuta lejdi Kerolajn Lamb? Njegovo kompulsivno seksualno ponašanje verovatno potiče od seksualnog zlostavljanja koje je pretrpeo kao dečak od strane svoje dadilje Mej Grej, koje je počelo kada je imao devet godina i trajalo je oko dve godine, sve dok nije otkrivena i otpuštena. Kada mu se nije seksualno nametala, ona je nadgledala njegovo učenje i čitanje Biblije i tukla bi ga kada se loše ponašao. U svetlu ovoga, možda nije ni čudno što je Bajron odrastao u osobu koja nije razumela ni poštovala granice.
Njegovi bliski prijatelji su ipak videli i drugu stranu Bajrona; nije zamišljena, satanska figura, već druželjubiv i vedar čovek, često duhovit i razigran.
Jedno od njegovih najdubljih i najvažnijih prijateljstava bilo je ono sa pesnikom Persijem Biš Šelijem i njegovom suprugom Meri. Bajronova opaska da će „svako od nas napisati priču o duhovima“ čak je bila je podsticaj Meri Šeli da napiše kultni roman „Frankenštajn“ koji se smatra prvim delom naučne fantastike u književnosti.
Nema sumnje u to da je Bajron iskorišćavao i surovo odbacio mnoge žene, posebno tokom godina u kojima je boravio u Veneciji, kada je bio najpromiskuitetniji i kada se ponašao praktično kao seks turista. Ipak, uprkos svom haotičnom privatnom životu, Bajron je takođe uspeo da iznedri neke od najcenjenijih poema i stihova 19. veka.
A pred kraj svog života duboko se zaljubio u ženu kojoj je, konačno, bio veran!
Rođen sa defektom, u 10. godini neočekivano dobio titulu i nasledstvo
Džordž Gordon Bajron je rođen u januaru 1788. u iznajmljenom stanu u londonskom kvartu Vest End. Njegova majka, Ketrin, Škotkinja poreklom, poput junakinje iz romana Džejn Ostin ludo se zaljubila u otmenog čoveka kojeg je upoznala u tada veoma modernim salama za sastanke u Batu. Džon „Ludi Džek“ Bajron, koji je bio u potrazi za naslednicom koju bi mogao da oženi, nije imao problema da osvoji punačku Ketrin, naslednicu imanja u Abedinširu. U roku od nekoliko godina uspeo je da spiska čitavo njeno bogatstvo, pre nego što je umro u Francuskoj 1791. Bajron će kasnije prokomentarisati da je njegov otac „bio rođen za svoju propast, i za propast drugog pola“. Gubitak bogatstva i smrt muža nisu bile jedine nevolje za Ketrin; mladi Bajron rođen je sa deformisanim desnim stopalom koje, uprkos raznim bolnim protezama i čizmama koje je morao da nosi, nikada nije moglo da se dovede u željeno stanje. Dečak je sa 10 godina, neočekivano, nasledio titulu i imanja svog strica, postavši šesti baron Bajron od Ročdejla.
Dok je studirao na Kembridžu, i više nije pod budnim okom svoje majke, Bajron je započeo burnu romansu sa mladićem, opisujući je kao „nasilnu, premda čistu, strastvenu ljubav“. Ipak, bilo je puno žena, toliko da je napisao prijatelju: „Zakopan sam u ponoru senzualnosti“. Posle univerziteta, Bajron je otputovao u Grčku, zemlju koju je strasno zavoleo. Iako je napisao jednu od svojih najpoznatijih pesama „Maid Of Athens“ o lepoj 12-godišnjakinji koju je tamo upoznao, uglavnom je bio zaokupljen homoseksualnim aferama.
Preko noći postao je pesnička zvezda i omiljen čan visokog društva
Prvi deo Bajronove narativne poeme „Childe Harold’s Pilgrimage“ objavljen je u njegovoj 24. godini, naišavši na veliki odjek i lansiravši ga u najviše umetničke krugove društva. Razmišljanja umornog mladog plemića koji putuje Mediteranom, razočaranog svojim životom i željnim zadovoljstva, briljantno su dočarala preovlađujuće raspoloženje nezadovoljstva i melanholije u visokoj klasi.
Bajron, koji je sebe oduvek doživljavao kao autsajdera, iznenada je shvatio da je pozvan na sva važna društvena događanja i u kuće najvažnijih plemića i aristokrata. Vojvotkinja od Devonšira primetila je da je njegova pesma bila na svakom stolu i da su mu se „udvarali, ulagivali, laskali i hvalili ga gde god se pojavi“.
Bajron je ubrzo otpočeo skandalozne afere sa dve udate žene. Prva je bila sa živopisnom, nepredvidivom lejdi Kerolajn Lamb, koja je nakon prvog susreta sa njim napisala: „To bledo, lepo lice je moja sudbina“. Njihova veza bila je puna nasilnih svađa i histeričnih ispada, od kojih su se mnogi odigrali u javnosti. Kada ju je Bajron jednom prilikom omalovažavao na proslavi, namerno je sama sebi raskrvarila ruku pred okupljenim gostima. U početku, Bajron je bio podjednako opsednut njom, iako je istovremeno spavao sa nekoliko drugih žena. Kada je Kerolajn odbila da se zakune da ga voli više od svog muža, on je eksplodirao: „Bože, platićeš za ovo. Iscediću ti to tvrdoglavo malo srce.“
Ali vremenom se njegov žar ohladio; dosadili su mu njeni sve očajniji pokušaji da ga pridobije, uključujući zlatni medaljon pun stidnih dlačica. Kerolajn je na kraju pokušala da ga ubode nožem!
Još komplikovanija i opasnija bila je Bajronova incestuozna afera sa njegovom polusestrom, Avgustom Li, ćerkom njegovog oca iz prvog braka. Ona je bila pet godina starija od njega i imala je troje dece. Bajron je voleo njenu nežnu prirodu, ali je takođe bio oduševljen šokantno nedozvoljenom prirodom njihove veze, što je uticalo na njegovo pisanje. „Giaour“, poema koju je pisao u to vreme, bila je puna jedva prikrivenih referenci na njihovu incestuoznu vezu.
Promašen brak i grubo uživanje u skandaloznoj, nedozvoljenoj preljubi sa polusestrom
Žonglirajući između brojnih žena, umoran od ogovaranja društva o njemu, i iscrpljen borbom protiv svoje privlačnosti prema muškarcima, pesnik je rešio da se oženi – verovao je da će taj čin rešiti sve njegove probleme. Njegova izabranica bila je Anabela Milbank – talentovana matematičarka iz dobre porodice.
„Nikada nisam upoznao ženu koju sam toliko cenio“, rekao je ovaj plemić, a u šali ju je zvao „princezom paralelograma“.
Prvi put ju je zaprosio 1812, ali ga je Anabela odbila, poslušavši svoj razum. Dve godine kasnije je ipak prihvatila njegovu prosidbu. Ono što nije znala je da je u isto vreme kada je planirao da se oženi njom, takođe ozbiljno razmišljao da pobegne sa svojom polusestrom Avgustom, iako bi to oboje trajno upropastilo u očima društva . Te godine, Avgusta je rodila ćerku Elizabet Medoru, za koju se najčešće veruje da joj je Bajron bio otac.
Anabela i Bajron su se venčali u januaru 1815. i dok su se vozili sa ceremonije venčanja na medeni mesec, bila je užasnuta iznenadnom promenom ponašanja svog novopečenog supruga. Dok su bili zatvoreni u kočiji, on joj je rekao da je budala što se udala za njega, da je nasledio porodično ludilo Bajronovih i da je unapred žali. Uprkos ovom strašnom početku, medeni mesec je bio delimično uspešan, bar u spavaćoj sobi, jer je Anabela otkrila „dominantnu strast prema nestašlucima“, kako je sama rekla.
Ipak, često su bili nesrećni u ovoj zajednici, a glavni problem bilo je prisustvo Bajronove polusestre u njihovim životima. Kada je Avgusta bila kod njih, ona i Bajron bi sedeli do kasno, smejali se i šaputali zajedno, dok je on Anabelu grubim rečima terao da se povuče u drugu sobu: „Sada je ona tu i videćeš da mogu bez tebe – na sve načine“. Njihova afera je podstakla Bajronovu zavisnost od samodestruktivnog, zabranjenog seksa, a kada je Avgusta bila u blizini, činilo se da je rešen da na svaki način ponizi svoju ženu. Legao bi na kauč i naredio dvema ženama da se smenjuju u tome da ga grle, upoređujući pritom njihove iskaze naklonosti.
Ponekad se hvalio Anabeli svojim „preljubama sa raspuštenicama“, te se nije libio da daje nakit svojim ljubavnicama i da svojoj ženi uručuje spisak na kome su bili popisani pokloni koje je kupovao drugim ženama.
Anabela je ostala trudna u jednom trenutku, a u podmakloj trudnoći, sluge su bile toliko uplašene da su je zaključavali u njenoj sobi radi bezbednosti i odbijali su da dopuste Bajronu da bude sa njom. On je često pio alkoholo i laudanum, razbijajući nameštaj po kući, zahtevajući seks sa svojim ženom i preteći samoubistvom. Ipak, usled svih ovih previranja Anabela je uspela da na svet donese zdravu devojčicu Adu.
„Dete ljubavi, iako rođeno u gorčini i odgajano u grču“, napisao je Bajron drugom delu poeme „Childe Harold“.
Mesec dana kasnije, Anabela je zauvek napustila Bajrona, uzevši bebu sa sobom. Začudo, Bajron je bio šokiran njenim odlaskom i molio ju je da se vrati, ali je ona odbila, iako ga je i dalje volela. „Zapamti da si verovao da si najjadniji, kada sam ja bila tvoja“, odgovorila mu je. Nikada više nije videla Bajrona.
Kako su se priče o Bajronovom zlostavljanju, ludilu, incestu i homoseksualnim aferama širile, javno mnjenje se okrenulo protiv njega. Kada su on i Avgusta otišli na jednu zabavu nekoliko meseci nakon Anabelinog odlaska, tretirani su kao da su parije (pripadnici najniže kaste u Indiji), a veliki broj ljudi bi napustio prostoriju čim su se pojavili. Bajron je odlučio da mu je jedina opcija da napusti Englesku.
Blisko prijateljstvo sa supružnicima Šeli i prisilna veza sa Kler Klermon
Brodom je otišao do Belgije, a potom se u julu 1816. zaputio u Švajcarsku gde se susreo sa pesnikom Šelijem i njegovom budućom suprugom Meri Godvin. Tu je bila i Merina polusestra Kler Klerom, koja je zapravo i organizovala upoznavanje Bajrona i Šelija. Naime, Kler je bila ljubomorna na vezu svoje polusestre, pa je bila odlučna u tome da se i sama spoji sa nekim pesnikom. Tako je Kler iz vedra neba pisala Bajronu, baš nakon njegovog rastanka od Anabele. On je uglavnom ignorisao mnoštvo pisama obožavalaca, ali mu je ono koje je Kler poslala zapalo za oko i pristao je da se nađe sa njom u gostionici izvan Londona.
„Nikada je nisam voleo niti sam se pretvarao da je volim – ali muškarac je muškarac – i ako devojka od 18 godina dođe da se šepuri u svako doba – postoji samo jedan put“, napisao je jednom prijatelju, aludirajući na Kler. Ona je ubrzo zatrudnela i znajući da će Bajron krenuti put Ženeve, bila je rešena u tome da ga prati.
Šeli i Bajron se nikada ranije nisu sreli, ali su ubrzo uspostavili blisko prijateljstvo. Iako je neko vreme nastavio vezu sa Kler, Bajron je mnogo više voleo da provodi vreme sa Šeli i Meri.
U međuvremenu, Bajron je držao nesrećnu Kler na distanci, ali je na kraju Šeli bio taj koji je posredovao u postizanju kompromisa između para – ona je trebalo da se vrati u Englesku i da u tajnosti rodi dete, a Bajron da ga kasnije usvoji uz dozvolu Kler da ga poseti kada to želi. Bajronova ćerka Alegra rođena je 1817. godine.
Tri godine neprestanih orgija u Veneciji
U novembru 1816. Bajron je stigao u Veneciju, uživao je u venecijanskom dekadentnom duhu i broju dostupnih žena, i tamo je organizovao svoj život oko svojih seksualnih aktivnosti. Prijatelju je rekao da su njegove prve tri godine u italijanskom gradu ličile na neprekidnu orgiju, sa „više žena nego što mogu da izbrojim ili prepričam“. Broj žena sa kojima je spavao u te tri godine procenio je na 200, iz svih društvenih slojeva. Ovaj period besomučne seksualne aktivnosti bio je inspiracija za njegovo nedovršeno remek-delo, kultnu poemu Don Žuan. Mnogi čitaoci su je smatrali duboko nemoralnom, ali uprkos glasnom negodovanju, svi su želeli da je pročitaju.
Jedna od Bajronovih izvanrednijih ljubavnica bila je Margarita Konji, nepismena žena venecijanskog pekara. Znala je za sve njegove druge žene, izjavljujući: „Možda ima pet stotina žena, ali će mi se uvek vraćati.“ Visoka i tamna, upečatljive figure i „veoma lepih crnih očiju“ Margarita bi došetala do Bajrona kad god bi joj se prohtelo, a ako je druga žena u tom trenutku bila sa njim, jednostavno bi je oterala. Sam Bajron je rekao da je bila „divlja kao veštica i žestoka kao demon“. Njihova afera trajala dve godine, ali mu je na kraju dosadilo njeno nadmoćno ponašanje i veza se završila prilično haotično.
U maju 1818, u jeku svog ženskaroškog ludila, Bajron je preuzeo Alegru, svoju ćerku koju je dobio sa Kler Klermon. Devojčica ga je očarala, ali s obzirom na to da je Bajronov način života u Veneciji bio toliko neprikladan za podizanje deteta, bila je predata raznim drugim porodicama. Kada je imala četiri godine, Bajron ju je smestio u jednu školu u okviru manastira, iako se tome njena majka Kler oštro protivila. Alegra je pisala svom ocu, moleći ga da je poseti, ali on ti nikada nije učinio. U aprilu 1822. umrla je od trbušnog tifusa. Bajron je bio ispunjen tugom i kajanjem.
Poslednja, ali jedina prava ljubav
U to vreme, Bajron je upoznao ženu koja će biti njegova poslednja, a možda i najveća ljubav, groficu Terezu Guićoli. Kada su se upoznali, imala je samo 19 godina i bila je u braku sa mnogo starijim, veoma bogatim čovekom. Odmah je shvatio da je bila veoma inteligentna i duhovita i da neće biti još jedna u nizu njegovih nevažnih ljubavnica. „Ponekad mi kažeš da sam ja tvoja prva prava ljubav, a uveravam te da ćeš ti biti moja poslednja strast“, napisao joj je u jednom pismu.
Bar jednom je izgleda ostao veran svojoj reči. Kada je javnost saznala za njihovu aferu, Terezina porodica ubedila ju je da se vrati kod svog muža. Bajron je prihvatip tu odluku i nameravao je da se vrati u Englesku, no predomislio se kada je saznao da je bolesna. Nije mogao da podnese pomisao da budu razdvojeno.
„Voleću te, avaj, zauvek“, napisao joj je. Tereza je na kraju od pape dobila dekret kojim joj je dopušten razvod, pa je dobila slobodu da živi sa Bajronom. On je 1823. odlučio da ode u Grčku, kako bi podržao grčki rat za nezavisnost i pokušaj zemlje da se oslobodi otomanske vlasti.
Tereza ga je molila da joj dozvoli da pođe sa njim, ali Bajron je to odbio, obećavši joj da će uskoro ponovo biti zajedno i da ih onda ništa neće moći razdvojiti. Ipak, smrt je zauvek rastavila ljubavnike – Bajron je preminuo u aprilu 1824. u 36. godini, verovatno od posledica malarije ili reumatske groznice.
„Sada želim da spavam“, bile su njegove poslednje reči na kraju kratkot, ali burnog, intenzivnog života.
