Devedesetih je pevač Igor Todorović, poznatiji kao Dr Iggy bio jedan od najpoznatijih izvođača. Imao je mnogobrojne nastupe na kojima je zarađivao velike sume novca. Međutim, uprkos velikoj popularnosti, on danas živi povučen život, van kamera, te se o njemu malo zna.
Dr Iggy i dalje nastupa sa Tanjom Banđur, s kojom je snimio najveće hitove, ali više ne uživa u luksuzu.
Jednom prilikom ispričao je koliko je zarađivao, međutim, taj novac je brzo proćerdao.
– Koliko god drugi pričali da su devedesete bile najlošije godine, meni su bile najlepše. Bili smo mladi, zarađivali smo mnogo, putovali smo, bili smo omiljeni svuda… Stvarno smo bili velike zvezde! Sećam se da je 40, 50 devojaka stajalo ispred moje kuće da se fotografišemo. Euforija oko nas je bila velika. Imao sam i svoju jahtu, dva-tri automobila, vodio sam celu svoju ekipu na skijanja i letovanja. Mesečno sam dobijao za nastupe 40.000 maraka, a imao sam 25 godina, ispričao je.
– Na prva dva albuma uzeo sam 2.000.000 maraka, kakvih sto soma? I da sam imao malo više pameti, uzeo bih još barem toliko. A da je imao ko da mi kaže: ‘Prikoči, čoveče’, danas bih imao barem dvadesetak gajbi pod kirijom u Beogradu. Sve je to došlo kako je i otišlo, trošio sam sumanuto brzo i sumanuto mnogo. Mlad, željan mnogo čega, samo je nebo bilo granica, pričao je Igor svojevremeno u svojoj ispovesti.
– Moji su oduvek bili jako skromni ljudi i nisu mi se mešali ni u šta, tutnjao sam za tri života: jahta od osam metara koja je trošila 70 litara benzina na sat, hiljadu maraka dnevno. Evo, zamisli koliko sam zarađivao kada, recimo, celu sezonu provedem na primorju, trošim koliko trošim, a opet se kući vratim sa 30.000 maraka u džepu. Razbijao sam se od posla, razbijao sam se od tezgi u inostranstvu, mada sam, u suštini, najviše razbijao sebe jer sam po prirodi jako skromna i tiha osoba kojoj se sve to desilo prebrzo i silovito, otkrio je denser.
Porodične tragedije
Inače, malo ko zna da su njegov život obeležile su tragedije. On je sahranio rođenog brata, a kasnije je ostao i bez majke.
– To su bili teški trenuci u mom životu. Dešavalo se to sve 2005. godine, kad se brat razboleo. On je bio tri godine mlađi od mene. Deca su drugačija, mene je majka nekako rešila, ja sam počeo rano i da zarađujem, bila je zadovoljna sa mnom, on joj je postao ljubimac. Centar njenog života, da mu pomogne. Onda se on razboleo, ja sam tu pomogao, šta je trebalo. Od 2003 do 2007. godine čak nisam ni pevao. Sve se to nanizalo. Nije to ni tragedija izgubiti roditelje mnogi ljudi mnogo mlađi od mene izgube roditelje. To je tako prirodno i hvala Bogu da u svim porodicama ide tako. E kod mene je išlo preko reda, prvi je umro Ivan, od posledica raka, hemoterapije. Hemoterapija ga je ubila praktično. Ja sam posle toga postao drugi čovek, pričao je on u emisiji „Balkan info“.
