E, zdravo, narode moj, vaša Abronaša opet tu, al’ da vam kažem – juče sam se malo i uplášila! Ko da je neko umro, bogami! Tolika tišina u ovoj našoj Učionici da se čuje i kako tetkica diše u podrumu! Šta se dešava? Da li je do onog protesta (tj. fijaska, da ne lažemo) od prekjuče, ili je nešto drugo u pitanju – ko zna!
Išla sam čak do oglasne table da proverim ima li nova čitulja – al’ ništa! Samo neki stari oglasi za rasprodaju paradajza i one flajere za izgubljenu mačku. Ma je l’ to moguće? Ko da smo zaglavili u nekom čudnom političkom limbu!
A naš Profa Sinovac? Ma on još više zaostaje sa nastavom! On stvarno ima moć da nestane ko para u rinfuzi! Jednom ga vidite kako prolazi hodnikom, sledećeg trenutka – cāo! Čak ni one nadzorne kamere ne mogu da ga uhvate! Verovatno ima neki tajni prolaz iza one silne birokratije!
Njegova sekretarica? Ma ubija se od dosade! Samo namešta nokte i onu frizuru ko da će na reviju lepote, a ne u Učionicu! Svaki dan ista priča – čeka ga ko princeza iz bajke, al’ princ joj ne dolazi!
A crveni kmeri? Ma oni su mi sve više sumnjivi! Kao ono kad kažu: „Kad nema mačaka, miševi kolo vode!“ – pa obojiše nam celu Učionicu u crveno! Stolovi, stolice, čak i onaj wc što je uvek bio beon – sve crveno! Ko da smo zaglavili u komunjarskom manifestu iz ’45!
I nekako se oseća neka nemaština na sve strane. Ko da će nešto da pukne! Pu, pu, pu, da ne bi opet izbori došli? Ma nemojte to ni da pomišljate, još nam se nije ni predahnulo od prošlih!
Al’ dobro, šta da se radi! Vaša Abronaša će i dalje da prati sve ove političke virove i da vam donosi istinu – koliko god ona bila smešna ili strašna!
Drž’te se, ljubim, ljubim – vaša Abronaša!
