E, zdravo, narode moj, vaša Abronaša opet tu! Ma mogu ja da crknem gladna, al’ ove iz Učionice baš briga i za štrajk i za sve! Teško je biti borac kad niko ne aprecira tvoj žrtvovanje! Al’ dobro, odustala sam od štrajka – ipak je bolje da jedem paradajz nego da postanem legendarna kao ona što se nije jela!
Al’ da krenemo redom! Profa Sinovac se pojavio! Da, da, čuli ste dobro! Držao je jedno dva časa – tačnije, on je došao, bacio pogled na nas ko da smo mu ukrali sve iz fioke, zadao domaći i – nestao! Prosto da ne verujete njegovim nestalačkim sposobnostima! Ko da ima nevidljivi plašt ili teleporter iza table!
Mada, pitam se – šta on i može sam? Nema šanse da nauči tolike đake ponavljače! Pre ćemo slona naučiti da dubi na ušima nego ove naše da shvate da je vreme da odu! Oni i dalje sede u foteljama ko da gledaju predstavu u pozorištu – iz godine u godinu, iz mandata u mandat!
Ali hej, priča se okolo da je mnogima ovo poslednja stolica u Učionici! Ko da nam jesen miriše na proleće – možda će neki novi listići niknuti! Ili bar neko sveže cveće da zameni ove suve stabiljke!
Eto, živa nisam dok ne dočekamo šta će biti! Al’ za sada – odoh da nešto jedem (štrajk je otkazan, hvala bogu!) i da obiđem ponovo svaki kutak Učionice! Ko zna, možda ću naći i Profin teleporter!
Drž’te se, ljubim, ljubim – vaša Abronaša!
Do sledećeg abera, nadajmo se da će domaći biti lakši!
