E, zdravo, narode moj, eto me opet u ponedeljak! Malo sam odmorila, otišla kod svojih na selo da pokupim za zimnicu – al’ bogami, kakva je kriza! Ko da će nam trebati i korenje iz šume da preživimo! Vala, zaterebaće sve, od luka do političkih obećanja!
Al’ dobro, da se vratimo na naše – jel sam vam rekla da neće biti ništa u Le Šta Ni? I nije bilo! Ništa, baš ništa! Niti skup, niti protest, niti one dnevnice što su ih toliko voleli! Čak ni pare ne pomažu da se ovi sakupe! Prosto neverovatno – ko da su im politički motori odustali usred puta!
A ove naše školarce? Ma sve su gori u učenju! Prošli put sam rekla da su sve ponavljači, al’ sad se plašim da će ih izbaciti iz škole! Jer, ne može ni doveka da se ponavlja! Oni i dalje sede u foteljama ko da čekaju neki čud – možda da im Profa Sinovac dođe i kaže: „E, braćo, sve vam je oprošteno, idite kući!“
Al’ hej, pošto je ponedeljak, idem ja da obiđem Učionicu – proći ću svaki hodnik, svaki ćošak! Ko zna, možda ću naći neki izgubljeni dinar ili bar nadu da će sutra biti bolje!
Drž’te se, ljubim, ljubim – vaša Abronaša!
Do sledećeg abera, nadajmo se da će kriza proći ko kišni oblak!
