E, zdravo, narode moj, vaša Abronaša opet tu! Još me drži ono od ponedeljka sa pekarom Ričijem – i vidim da se i ovde u Učionici svi počeli da se krste zbog te situacije! Ko da su odjednom svi postali pobožni, a juče su bili spremni da se biju za poslednji paradajz na pijaci!
A danas nam je pijačni dan – i ko da su svi otišli po zimnicu! U Učionici nema nikog – prazno ko crkva posle mise! Čak i tetkica koja non-stop briše – nestala! Verovatno juri kupus po sniženju!
A naš Profa Sinovac? Ma nikako da zada neke konkretne zadatke! Samo neke poznate stvari – nikakve jednačine sa nepoznatom! Ko da nas smatra toliko glupim da nam ne veruje ni sa sabiranjem! Možda misli da ćemo se izgubiti ako uvedemo x i y!
I nema više ni onih uzdaha iz zatvorenih kancelarija! Znate ono kad prođete pored sobe i čujete: „O, Bože, Bože, šta će ovo biti!“? Ma nema ni toga! Nismo izgleda više ni hrišćani, a ni jebači! Ko da smo postali ravnodušni ko hleb od prekjuče!
Al’ dobro, idem malo da obiđem – možda naletim na nešto zanimljivo! Ko zna, možda ću naći Profu kako krsti pekara Ričija iza šporeta!
Drž’te se, ljubim, ljubim – vaša Abronaša!
Do sledećeg abera, nadajmo se da će jednačine biti jednostavnije od politike!
