E, zdravo, narode moj, vaša Abronaša opet tu! Ovo u Učionici je ko i vreme napolju – sumorno, namrčilo se, prosto se oseća u vazduhu… neko sranje! Pa vi ne možete da zamislite ovu prazninu koja vlada hodnicima! Kao da smo na Titaniku – svi znaju scenario, znaju šta sledi, ali niko ne beži! Čak ni misevi ne trče sa broda!
Obišla sam juče Učionicu uzduž i popreko – ništa zanimljivo! U jednoj kancelariji sam čak videla kanapče – i bilo mi je došlo da se zadavim sa njim od dosade! Al’ sam se predomislila – šta ako me Profa Sinovac nadje i da mi jedinicu iz vladanja?
Al’ dobro, da ne mračimo! Valjda će biti i nešto lepo – jer znate kako kažu: posle kiše, sunce! Bar je tako u prirodi… A u Učionici, posle kiše verovatno padne sneg! Ili grad! Ili političke letvice!
Ne znam još šta da vam kažem – toliko od mene za danas! Tačno ću da se vratim onom štrajku glađu što sam htela da započnem! Ovi mi ubijaju karijeru – a još nisam ni počela da je živim!
Drž’te se, ljubim, ljubim – vaša Abronaša!
Do sledećeg abera, nadajmo se da će kanapče naći bolju sudbinu!
