E, zdravo, narode moj, vaša Abronaša opet tu! Dremanje se nastavlja u ovoj našoj Učionici – ko da su svi popili lekove za spavanje! Svi čekaju vikend da zapale kući, al’ izgleda da je stiglo naređenje da se u subotu mora u crkvu! Da se tamo, kažu, mole za nastradale! A verujem da će morati i puškom da teraju ljude na skup – jer, bogami, niko neće dobrovoljno!
I šta da vam kažem – sve se više omanjuje! Ko da su svi izgubili volju za životom! Čak ni seks više nije u modi – a ko bi i hteo u ovim teškim vremenima? Bolje da se čuva energija za pregovore o budžetu!
Al’ nemojte da mislite da sam zaboravila na naše ljubavnike! Oni su se, istina, malo primirili – al’ ja i dalje istražujem! Već sam postavila zamke po hodnicima i plaćam informatore! Ništa neće promaknutí vašoj Abronaši!
A do tad – gledam kako se ova Učionica polako pretvara u muzej! Prazni hodnici, prazne glave, prazna obećanja! Čak i Profina kancelarija mirise na zaborav!
Drž’te se, ljubim, ljubim – vaša Abronaša!
Do sledećeg abera, neka vam molitva bude duža od političkih govora!
