E, zdravo, narode moj, vaša Abronaša opet tu! Dođe nam kišni petak – a u Učionici je sve ko i ovaj dan: kišno, pospano i samo za spavanje! Svi sede i čekaju da dođe 12 sati da pobegnu kući ko da je zgrada zarazna!
A Profe opet nema! Čovek je postao majstor nestajanja – možda se skrio u ormar da ne bi morao da gleda ovu dosadu! Ili je otišao da traži smisao života u menzi!
I šta da vam kažem – od dosade i ja samo zevam! Čak mi se i tetkica smučila – ona danas ne briše, ona drema! A crveni kmeri? Oni su se sakrili – verovatno da ne moraju da daju izjave!
I kad malo bolje razmislim – možda bolje i ja da se pakujem! Šta ja imam da tražim ovde? Prazne hodnike, prazne obećanja, prazne glave! Bolje da idem kući da gledam kišu kako pada – bar ima smisla!
A možda će ponedeljak doneti nešto novo! Možda će se Profa konačno probuditi! Ili će crveni kmeri odlučiti da ofarbaju zidove! Ili će neko doneti kafu koja nije gorča od politike!
Ljubim, ljubim, vaša Abronaša!
Do sledećeg abera, neka vam kiša opere bar malo ove političke gluposti!
