E, zdravo, narode moj, vaša Abronoša opet tu! Bože mili, ćuda velikoga – sad ćemo i da se klizamo! Juče sam prolazila iz učionice u učionicu i videla neke male klupice – a kad ja to, udarih u onaj kandelaber od čuda! Zamalo da mi čvoruga izađe! Ko da su nam namerno postavili zamke!
Otrčala sam kod prijateljice da je upozorim na opasnost – a ona mi kaže: „Ma to će biti klizalište!“ Ja reko: „Molim, bre, kako da se klizamo u Učionici?“ A ona: „Pa onaj Profa umislio!“
Lele, pa kako je krenulo, izginićemo svi! Ko bre osmisli da se u centru grada klizamo? Ovo je gora od svake političke odluke! Al’ hej, možda bude zabavno! U padu se svašta dešava – možda ispojaju neke ljubavi! Ili Profu Sinovca oženimo dok se kota po ledu!
I tako, drage moje, pripremam čarape sa šlicama i šal! Ako već moramo da se klizamo, bar da to uradimo sa stilom! Ko zna, možda crveni kmeri i opozicija napokon nadju zajednički jezik kad padnu zajedno!
Drž’te se, ljubim, ljubim – vaša Abronoša!
Do sledećeg abera, neka vam klizanje bude glatko kao Profine odluke!
