E, zdravo, narode moj, vaša Abronoša opet tu! Danas je utorak, a do Nove godine imamo još nedelju dana – al’ u Učionici nema ni traga prazničnog raspoloženja! Sve je okićeno – al’ to je samo paravan za dosadu! Svi su smrknuti – ko da su povali lekov za smirenje umesto slatkiša!
A ono Profino klizalište? Od jutros ga svi ismevaju – a mene i dalje blam zbog jučerašnjeg pada! Zato ću tu temu da ostavim sa strane – makar dok mi modrice ne prođu!
Al’ da vam kažem – sad se prisećam našeg dragog Voćka! Kakve su to Nove godine bile! Volovi na ražnju u sred centra – a miris na svežu biketinu se nosio čitavim gradom! A tračeva i intriga – pa toga je bilo više nego snega! Voćko je znao da koordinira – gužva na ulici, gužva u politici, sve je bilo živo!
A danas? Sa Profom Sinovcem – haos i truba! Niko nikoga, da prostite, ni da pipne! Totalna nejebica je uhvatila Učionicu! Čak i crveni kmeri su postali tako dosadni da bi i prazan paketić čipsa izazvao više uzbudenja!
I šta da vam kažem – nadam se da će se neko setiti da upali bar malo vatre! Možda Profa donese neko čudo – tipa živa muzika na klizalištu! Ili kmeri organizuju pobunu protiv dosade! Ili bar da neko zapali voštanicu u podrumu!
Jer, znate, praznik bez strasti je ko kafa bez kofeina – možeš da je piješ, al’ neće da te digne!
Drž’te se, ljubim, ljubim – vaša Abronoša!
Do sledećeg abera, neka vam nada ne zamrzne na Profinom klizalištu!
