E, zdravo, narode moj, vaša Abronoša opet tu! Ponedeljak je, a pre nego što sam išta obišla – pukla sam od smeha! Zamislite, onaj neki štand što ga napredni organizuju – onaj što podseća na pijacu, al’ se prodaje politika umesto paradajza – bio je za vikend ispred Učionice!
I ranije, kad bi oni postavili štand, bude bar 50 ljudi! Guraju se, slikaju, tapšu, ma haos! A sad? Hih – nije bilo ni pet čoveka! Bukvalno, mogao si da ih prebrojiš na prste jedne ruke! I još – nisu mogli da navataju nikog da se slika s njima! Ma katastrofa! Verovatno su fotografisali jedno drugo – da ima bar neki trag postojanja!
I šta da vam kažem – možda to i nije loše! Jer otkako smo napredni, samo nazadujemo! Nazadovanje je postalo naša specijalnost! Čak i Profa Sinovac se pita – kako to da smo napredovali u nazadovanju?
A crveni kmeri? Oni se krišom smeju iza ćoška – dok gledaju ovaj politički fijasko! Možda im je drago što konkurencija slabi! Al’ ne raduju se prerano – i njihovo vreme će doći – kad ostanu sami sa svojim crvenilom i praznim štandovima!
I tako, ponedeljak je počeo smehom – a ko zna kako će se završiti! Možda Profa sazove hitan sastanak! Možda kmeri organizuju kontra-štand! Možda napredni shvate da je vreme za novo nazadovanje!
Drž’te se, ljubim, ljubim – vaša Abronoša!
Do sledećeg abera, neka vam štandovi budu puni ljudi, a ne samo praznih obećanja!
