E, zdravo, narode moj, opet vas dočeka vaša Abronaša! Evo, već dva dana obilazim ovu našu Učionicu (da, onu istu, što zuji od političkih abeceda i službenih olovki!) i moram da vam kažem – stvari su se malo… opustile.
Kad je Profa sinovac tu, svi su ko uštimani, plešu i skaču po njegovoj dirigentskoj palici. Al’ čim on malo odskoči – verovatno da ocenjuje neke pobunjene đake u susednom naselju – e tada, ljudi moji, nastaje pravi haos! Ko da su svi pali sa Marsa. Učenici (znate već ko!) se razlete ko muve bez glave. Niko ništa ne radi, nego se priča, šalji, kafa teče ko reka!
A kad dođe podne – bogami, gotovo da nema nikog! Čak ni tetkica koja non-stop briše i premešta papire – ni nje! Verovatno i ona odlazi na ručak koji traje do sutra. Ma ko bi im sudio, i meni se spava kad vidim te hrpe papira!
Al’ da vam kažem, ima i neke lepe stvari usred svega ovog. Primetila sam neke golupčiće kako se vode ljubav – da, da, čuli ste dobro! Iznenađujuće, ali izgleda da se neke stare veze ipak nisu potpuno prekinule.
Otišao nam je Dr Skivi, al’ ostavio je za sobom neke varnice! Sećate se one priče o glavnom crvenom kmeru i Rudolfkinji? E pa, izgleda da ljubav nije mogla da rasturi ni različite stranke ni padeže!
Videla sam ih kako nešto šapću kod kafe aparata, ko dva srednjoškolska zaljubljenika. Ona ga gleda s poštovanjem, on joj kimne blago. Ma romantika prava! Ko da gledam neku staru crno-belu dramu iz doba kad su se i levi i desni sastajali u istom bircuzu.
Možda im Profa sinovac i da petice iz ljubavi, ko zna! Uostalom, bolje i to nego da se svađaju ko na pijaci.
Šta da vam kažem, narode, ovde ima svega – i lenjosti, i šale, i malo nostalgije, a ipak nešto što nas sve drži zajedno. Možda je to samo dobra kafa, a možda i nešto više!
Pa do sledećeg abera, ljubim, ljubim!
Vaša Abronaša
