E, zdravo, zdravo, narode moj! Evo vaše Abronoše opet, nakon što sam obišla celu Učionicu od vrha do dna. Ma, da vam kažem, promena je tolike da sam se malo i zanijela – više nema ni traga od one naše stare ordinacije. Nestalo i Dr Skivija, a kamoli onog njegovog „lekarskog“ viskija! Sad se ovde ne piše recepti, već se ocenjuje!
A naš novi Profa sinovac – ma nema ga ko da uhvati! Kao senka se kreće hodnicima, samo škljocne dvojkom iza ćoška i nestane. Kažu da ima dar da prođe kroz zatvorena vrata, al’ to još nisam proverila. Verovatno ima neku tajnu ocenu za to.
A i ja, moram da priznam, malo sam se dohvatila pameti – počela da učim padeže. Ma jeste, jeste! Sad kad smo učionica, ne ide da se frljamo sa „meni je krivo“ ili „ja njega vidim“. Mora to lepo, po pravilima. Profa bi me ocesao da čuje kako pogrešim padež!
Al’ nisam jedina koja se prilagođava! Ove naše školarke (znači one što su nekad bile medicinske sestre, al’ sad su, eto, učenice – ma koje učenice, bre, sve zrele za berbu!) – pa one su se poemenile po modi. Sada sve u kratkim suknjicama, ko da idu na žurku, a ne na čas patriotizma! Ma jesam li videla? Jesam! Al’ neću da kudem, bolje i tako nego ono staro belo odelo ko za ukop.
I da vam kažem, ova Učionica mnogo bolje miriše nego što je ordinacija smrdela. Ono je bilo ustajalo, a ovo… ovo miriše na novi početak! Ili na boju za tablu. Nisam sigurna, al’ je bolje!
A najjače od svega? Kad je naš Profa sinovac te crvene kmere (znate već oni što pevaju „Tito mi, mi Tito“) – sve posložio u prve redove na onom protesu tamo gde se Bol leči! Ma ja mislila da ću crći od smeha! Oni tu stoje ozbiljni ko sudije, a Profa ih drži kao da su na kontrolnom! Ma haos!
Šta da vam kažem, narode moj, ovde se svakodnevno nešto dešava. Nema više onog dosadnog čekanja u redu za pregled, sad ima samo zabava i pouka!
Pa do sledećeg abera, ljubim, ljubim!
Vaša Abronoša
