Bila sam mlada i iskorišćena. Bila sam potpuno nova u Salt Lejk Sitiju. Napokon sam napustila dotadašnji život i bila sam ponosna na svoj novi status studenta. Javila sam se na oglas i zaposlila se kao dadilja dvogodišnjaka, započela je priču mlada studentkinja Monika.
Otac dvogodišnjaka, Rajan, imao je 40, a ja 19 godina. Takođe je bio oženjen. S decom. Počelo je dovoljno nevino. Nakon što sam nekoliko meseci čuvala njegovog sina, Rajan mi je prišao s ponudom. Posedovao je firmu i trebala mu je „devojka za kancelariju“ koja bi mogla da radi tamo nekoliko sati svakog poslepodneva i ja sam prihvatila. Mogla sam da čuvam dvogodišnjaka ujutru, popodne da pohađam nastavu na fakultetu, a zatim da odem u kancelariju.
U to vreme je moj dečko, Kodi, bio usred ulaska u bratstvo. Smatrala sam da je to sve neukusno. Kad živiš sam od 16. godine, gomila 18-godišnjih huligana koji pijani skaču s balkona slaveći činjenicu da više ne žive kod kuće nije uzbudljivo, to je iritantno. S druge strane, poletni, zgodni milioner koji je vozio Jaguar, večerao u svim vrhunskim restoranima u Salt Lejk Sitiju i bavio se idejom političke karijere, činio mi se kraljem među ostalim ljudima. Oh, i da ne spominjemo, bio je i izvrstan otac. Moja zaljubljenost u njega je rasla. Smišljala sam izgovore za razgovor s njim u kancelariji i počela sam da se radujem večernjim satima čuvanja dece jer ću videti njegovo očinstvo na delu. Ali bila sam mlada. Nikada nisam mislila da će se muškarac star kao moj tata interesovati za mene.
Nikad nisam mislila da ću izaći s oženjenim muškarcem, imati aferu. Nisam razmišljala ni o posledicama sopstvenih postupaka. Pa me je ostavila u šoku ona noć kada je Rajan spustio svoju ruku na moju nakon što me otpratio do auta. Odvezla sam se kući s čoporom besnih leptira koji su mi lupali oko stomaka. Razmišljala sam o tome šta je Rajan mislio s tom rukom. Je li to bilo namerno…? Možda nije shvatio da je to učinio… Nakon nemirne neprospavane noći, otpisala sam to kao maštu glupavog zaljubljenog tinejdžera.
Život se nastavio na uobičajeni način sve do noći kada me grupa kolega iz Rajanove firme pozvala na piće u susedni bar. Iako sam bila maloletna, otišla sam. Igrao se bilijar, pikado i, nažalost, pilo se. Jedan po jedan, kolege su počeli da izlaze kroz vrata i Rajan i ja smo ostali da sedimo sami, zajedno. Odjednom sam znala… Probolo me bolno otkriće. Hteo me je. Osećala sam to na njemu snažnije od mirisa skupe kolonjske vode koju je nosio. Mogla sam to da vidim u njegovim očima, da osetim u njegovim pokretima, da čujem u laganom drhtanju njegovog obično samouverenog glasa. Bio je nervozan!
Bila sam šokirana i prestravljena. Ovo nije trebalo da se dogodi. Nakon nekoliko minuta, Rajan je ispružio ruku preko stola, uzeo moje lice svojim rukama, nežno me povukao k sebi i rekao „Mislim da se zaljubljujem u tebe“. A onda me poljubio.
Izgovori su dolazili često – „Naš brak je odavno gotov. Moja žena je još uvek zaljubljena u svog dečka iz srednje škole i misli da ja ne znam. Razvodim se, ali moram to da uradim kako treba. A za to treba vremena…“
Pa sam ostala. Ostala sam kroz bolne mesece čuvanja njegove dece dok je sa suprugom odlazio na otmene večere. Ostala i pristala na godine susreta na zamračenim parkinzima, dva grada dalje od našeg, dok su svi ostali moji prijatelji izlazili po žurkama.
Još sam čekala da se moj „dečko“ razvede. Rajan se, tobože, iselio iz porodične kuće i on i njegova supruga bili su zvanično razdvojeni, ali razvoda nije bilo na pomolu. Nisam to mogla da vidim čak ni da sam zaklonila oči od sunca i jako zaškiljila…
„Ako želiš da ostaneš u braku, samo mi reci“, preklinjala sam. „Ne želim! Samo treba vremena. Ne želim da moja deca budu povređena“, odgovorio bi. Kad bih mu zapretila da ću otići, povikao bi „Ali ja imam 40 godina, bio sam u braku dva puta i nikada do sada nisam bio zaljubljen. Ne možeš da me ostaviš!“
A onda sam, odjednom, shvatila – ja sam bila ta devojka. Devojka koja nastavlja da izlazi s oženjenim muškarcem i misli da će se on zbog nje razvesti od svoje žene. Osećala sam prezir prijatelja koji su bili upućeni u situaciju. Dok su se oni kikotali o slatkim momcima i izlascima, ja sam ostala upadljivo tiha. Moja porodica je znala za skandaloznu situaciju, pa sam zbog srama izbegavala praznična druženja. Osećala sam se kao prljavi razbijač doma, iako je Rajan nastavio da me uverava da je njegov brak bio davno gotov pre nego što sam ja došla.
I ja sam opet ostala. Tri godine.
Bilo je vedro veče početkom decembra kad mi je zazvonio mobilni. Slučajno me nazvao, nije ni znao, kada sam čula da se dogovara sa suprugom.
Sastajao se s njom. Još uvek. O čemu sam, razmišljala poslednje tri godine svog života, pitala sam se… Moje čuđenje se brzo pretvorilo u ljutnju. Pitala sam se jesam li zaista bila tolika naivčina, naivno održavajući vezu s muškarcem koji nije imao nameru da ostavi svoju ženu.
Možda sam bila tek poslednja u dugom nizu žena koje su Rajanu pružale ono što je dobijao od tih vanbračnih aktivnosti.
Moj bes eksplodirao je iz mojih usta poput metaka iz mitraljeza. „Rajane!“ vrištala sam u slušalicu. Bila sam van kontrole, jecajući njegovo ime u slušalicu sve dok me nije čuo.
„Monika? Jesi li me upravo nazvala? Šta se dešava“, bio je potpuno zbunjen. „Čula sam te! Tamo si sa Dženom. Gde si“, vikala sam.
„Zvao me tvoj glupi mobilni. Čula sam sve“, ponavljala sam. „Ne znam o čemu govoriš“, odbrusio je odbrambeno i rekao da se sastaje s njenim tatom da razgovaraju o njihovim finansijama.
„Šta? Njen tata? Zašto se sastaješ s njim? Takav si lažljivac“, vrištala sam. Uprkos neposrednoj blizini kompšija u mojoj maloj stambenoj zgradi, vrištala sam tako glasno da se činilo da mi se grlo cepa.
„Ovo je jednostavno glupo“, rekao mi je. „Nije glupo. To su tri godine mog života slušajući tvoja prazna obećanja. Gde si“, pitala sam ga.
Zastao je. Bio je to samo delić sekunde, ali dovoljno dugo da mi da do znanja da laže. Poklopio mi je slušalicu. Zurila sam u telefon, užasnuta onim što se upravo dogodilo.
Ako su zaista u srećnom braku, ne želim da ljuljam njihov srećni porodični brod, samo želim da znam istinu. Nazvala sam prijateljicu i otišla da ga tražim, i locirala sam ga. Kad smo se parkirale, noge su mi se toliko tresle da sam se jedva popela uz stepenice koje vode do impozantnog objekta u kojem se nalazio.
„Eno ga!“. Iz čiste navike, na trenutak sam bila ushićena kad sam ugledala njegovo lice u gomili.
I bila sam smrznuta. Tri najteže godine u mom životu. Godine provedene govoreći prijateljima „ne“ kako bih mogla da čekam kod kuće za slučaj da se Rajan iskrade. Godine mučnih noći u samoći dok je sa suprugom odlazio na „porodične obaveze“. Godine bolnog skrivanja veze. Ove izgubljene godine i godine kulminirale su u ovom jedinom, užasavajućem trenutku u vremenu. Tamo je sedeo, srećno gledajući džez sa ženom za koju je tvrdio da mu se gadi, ženom od koje se navodno razvodio. Kolena su mi klecala i uhvatila sam se za metalnu ogradu kao podršku.
Prijateljica je neuobičajeno ostala bez reči.
Vidim ga ovde s njegovom ženom i vidim lažljivog, bezvrednog kretena kakav on zapravo jeste. Pre nego što je uspela da me zaustavi, teturala sam se niz stepenice. Poput kasnog dolaska u bioskop, stiskala sam se između sedišta, sve dok nisam stigla do dna Rajanovog mesta.
Rajan je bio iznad mene, prijateljski razgovarajući s muškarcem i ženom koji su sedeli pored njega. Kad sam se približila, Rajan je slučajno podigao pogled.
Razvukla sam lažni osmeh i zatreperila „Rajan! Fantastično je naleteti na tebe ovde“. Bio je užasnut. Zbunjen. Moje pojavljivanje na džez koncertu koji je delio sa svojom suprugom gotovo 15 godina bilo je toliko van konteksta da je mogao samo nesigurno da iskrivi lice.
„Je li to tvoja žena, Džena, vidim je tamo? Reci joj da sam je pozdravila! Sada zdravo“, rekavši to, nastavila sam uz stepenice. Kad sam stigla do vrha stepenica, osvrnula sam se. Džena, njegova žena je, nesvesna moje prisutnosti, još uvek bila zadubljena u razgovor sa svojim prijateljicama. Rajan je zurio pravo ispred sebe. Okrenula sam se, teturala i pala na Melisu, koja je čekala na drugom kraju.
„Idemo odavde“, zajecala sam. Kad sam došla kući, nesnosno bolni jecaji otrgli su mi se iz grudi i parali mi grlo. Sklupčala sam se u položaj fetusa, uhvatila se za stomak i zagnjurila lice u jastuk kako bih prigušila zavijanje. Plakala sam tako jako i tako dugo da sam počela da povraćam. Odjurila sam prema kupatilu i izbacila sadržaj želuca u WC šolju.
Hvatala sam vazduh poput malog deteta koje je upravo završilo s grčevitim napadom besa. Poprskala sam vodom svoje lice i ugledala sam se u ogledalu u kupatilu. Bes je kolao mojim venama i mrzela sam sebe. Mrzela sam glupu devojku koja je tolerisala ovu vezu. Mrzela sam je jer je bila preslaba da nastavi dalje.
Onda sam uradila nešto što nikada, nikad pre nisam – ošamarila sam samu sebe. Jako. Bilo je dobro i ponovila sam to. „Ti to zaslužuješ“, promucala sam u sebi.
Kako više nisam mogla da se suočim sama sa sobom, teturala sam nazad u krevet i pala na dušek. Stenjući, prevrnula sam se i pogledala na budilnik na noćnom ormariću. Devet sati.
Rajan je možda već kod kuće. Na telefonu nije bilo poruka. Niko nije zvao. Kako nije mogao da nazve? To je onda to. To je sve što sam bila… Neka privatna trofejna devojka. Glupo, plavokoso pojačanje njegovog već naduvanog ega. U tom trenutku sam duboko u sebi pukla.
Kad se elastična traka previše rastegla, pukla sam i više nisam mogla da se vratim u ono što sam bila. Bila sam zauvek promenjena. Pre nego što sam shvatila šta radim, izletela sam iz svog stana, dok su mi bose noge udarale po cementu. Trčala sam, što sam brže mogla.
Dok je gradio svoj „novi dom“, Rajan je živeo u stambenoj zgradi blizu mog stana. „Tako da mogu da te viđam sve vreme“, rekao je tada. U roku od nekoliko minuta, jurila sam uz njegove stepenice. Vrata su bila zaključana. Uletela sam kroz sporedna vrata u njegovo dvorište. Unutra je kuća bila mračna. Jedina svetlost bila je sablasna mrlja koju je digitalna mikrotalasna pećnica bacala na kuhinju koja je stajala odmah iza kliznih staklenih vrata.
Otvorila sam vrata. Rajan mi je bio okrenut leđima dok je nepomično sedeo na svojoj ogromnoj kožnoj garnituri. Mogla sam da cidim da u desnoj ruci drži svoj viski.
„Ti“, zarežala sam. Ništa nije rekao. Nije se ni okrenuo. Ni mišić se nije trznuo. Hodala sam tačno ispred njega, a telo mi je drhtalo od besa. Izraz njegovog lica bio je nešto što nisam očekivala. Crte očaja urezale su mu se u kožu poput kore drveta. Pratio me očima, ali ipak nije rekao ništa. Istrgnula sam čašu iz njegovog stiska. „Mrzim te“, vrištala sam, što se brzo pretvorilo u suze. Rajan je skočio i zgrabio me za ruku. Instinktivno sam skočila unazad dok nisam shvatila da me zaštitnički steže za ruku.
„Oh, Monika“, Rajan je sad plakao. Tihe suze prostrujale su mu turobnim izrazom lica. „Ne diraj me, lažljivče“, prosiktala sam. Ipak, uhvatio se za moju ruku, povukao me u kuhinju. Stajali smo tamo u mračnoj tišini, osluškujući isprekidano disanje jedno drugog. „Nije ono što misliš“, napokon je izustio.
„Lagao si me. I videla sam te s njom“. Zaćutala sam kad je, neuobičajeno, povisio glas. „Sastao sam se s Dženom i njenim tatom zbog naših finansija. On je još uvek jako uključen u njene finansije. Ona je mala tatina devojčica. Kad je otišao, ona i ja smo zajedno izlazili iz restorana kad smo naleteli na našu staru grupu prijatelja koji su išli napolje. Šta smo mogli da uradimo? Niko ne zna da se razvodimo“, pravdao se.
„Nakon gotovo tri je*ene godine trebalo bi svi da znaju“, poludela sam. Potišteno je obesio glavu. „Tražili su nam da idemo s njima. Pa sam otišao. Nisam ni razgovarao s njom celu noć. Mrzimo što smo zajedno. Videla si nas. Nije ni sedela pored mene. Išla je da se druži s prijateljicama…“, nastavio je objašnjavati.
„Tako si zabrinut za održavanje ugleda“, vrisnula sam, optužujući ga.
„To je zbog dece. Ako je ona srećna, srećni su i oni. Ako mogu da je održim srećnom tokom cele ove muke, brže će se završiti. Ako bude problema, kao što je taj što ja izlazim s našom starom dadiljom, zaboga, učiniće moj i tvoj život paklom“…
Naslonila sam se na frižider i polako se skljokala na pod.
Jednostavno to više ne mogu da podnesem. Ne mogu. „Sve je ovo tvoja igra“, govorila sam. Ja sam samo bespomoćni posmatrač, ali sudbina mog života takođe visi o koncu. Uskraćuješ informacije da me sprečiš da se uzrujam, ali otkrivanje istine je gore…
Ja sam ta devojka. Glupa devojka koja izlazi s oženjenim tipom koji tvrdi da se razvodi. A on to nikada ne učini. I nikada neće. Ustala sam i poslednji put izašla iz njegovog stana…
