„Želite li lepu kožu? Pokušajte doživeti i lepe intimne vrhunce“, glasi recept bodibilderke Andree iz Britanije koja ima 53 godine i koja svoj mladoliki izgled pripisuje tome što se samozadovoljava 12 puta dnevno.
Benefiti koje orgazmi donose su naučno dokazani. Kakve benefite, ali i poteškoće samozadovoljavanje može doneti, otkrile su ginekolog Dejana Milojević i psihijatar Irena Đorđević, prema pisanju portala Mondo.
Posledice samozadovoljavanja
„S ginekološke strane, prvo moram definisati jedan pojam seksualnosti i šta je ona uopšte. Uvek se govori o seksualnim disfunkcijama, a ovo je tabu tema o kojoj se ne priča. Toliko je varijabli uključeno u definiciji. Ta fenomenologija povezivanja seksualnog užitka i seksualnog zadovoljstva su dve potpuno različite strane“, rekla je Dejana Milojević, dok psihijatar Irena Đorđević otkriva kad samozadovoljavanje postaje problem.
„Tema je delikatna, ali važno je govoriti o njoj. Pojam samozadovoljavanja se spominje već kod dece kod kojih je prisutno. Spominje se da je to u periodu skidanju pelena, odnosno kada genitalije postaju dostupnije. Deca istražuju svoje telo i proizvode zadovoljstvo kroz taj čin, iako on u značajnoj meri izgleda potpuno drugačije nego kod odraslih. Dakle, ne rezultira vrhuncem užitka. Roditelji se pitaju smeju li deci dopustiti da se samozadovoljavaju. Savet je da dopuste detetu jer je detetu to potrebno. Puno je veći problem da dete bude frustrirano u tim situacijama jer misli da radi nešto što ne treba“, rekla je Irena Đorđević.
Kada je samozadovoljavanje problem
„Ono se pojavi u tom periodu, ima neku svoju funkciju. Kasnije u pubertetu ima funkciju za istraživanje vlastite seksualnosti, a kasnije se razvija. Dosta je predrasuda u vezi sa samozadovoljavanjem. Pre svega, kada je psihički deo u pitanju, važno je napomenuti da se ono smatra poremećajem onda kada nam narušava svakodnevno funkcionisanje. Dakle, kada se jako često događa i kada osoba ne može proizvesti dovoljan ili bilo kakav nivo zadovoljstva u partnerskom odnosu upravo zbog učestalog upražnjavanja. To je danas posebno izraženo. Ipak, ono može i popraviti uživanje u intimnom odnosu“, objasnila je Irena Đorđević.
„Ono što se nekad događa, kada ovo postane patološki čin, to je da dolazi do naglašene relaksacije napetosti tim putem. Kada to pređe u obrazac zavisnog ponašanja, što je takođe moguće, i osoba zaista bude disfunkcionalna, tek onda možemo govoriti o ozbiljnijoj disfunkcionalnosti. To je vid stimulacije koji rezultira vrhuncem, a činjenica je da tada dolazi do stimulacije hormonskih neurotransmiterskih sastava koji samim time uzrokuju vrlo prijatne doživljaje. Utiču na različite funkcije organizma. Zbog toga osoba ima potrebu to ponoviti“, objasnila je doktorka Irena Đorđević.
