Živimo u vremenu kada sela sve više izumiru, dok mnogi život van gradske sredine ne mogu ni da zamisle. Jedna od njih je i Beograđanka, Marina K. koja je mnoge iznenadila svojom ispovešću.
Naime, još dok je bila student, upoznala je dečka sa sela u kojeg se odmah zaljubila. Ubrzo su uplovili u vezu, a nakon godinu dana zabavljanja su se venčali. Marina je zbog velike ljubavi grad zamenila selom, a onda je doživela neočekivano.
„U tom trenutku sam smatrala da je odluka da živimo na selu ispravna. Dovodio me je nekoliko puta kod svojih roditelja dok smo još bili u vezi, delovali su kao fini ljudi, pravi domaćini. Lepo su me prihvatili, ali na kraju se ispostavilo da nije sve onako kako sam zamišljala“, započela je Marina svoju ispovest, piše Telegraf.
Ubrzo nakon venčanja, Marina je morala da učestvuje u seoskim aktivnostima, odnosno da obavlja seoske poslove, što joj je veoma teško palo.
„Nemojte me pogrešno razumeti, radila sam ja sve i svašta iako sam gradsko dete. Ništa mi nije teško padalo! Možda nisam znala kako se muze krava, ali sam ubrzo i to naučila! Nervirao me je ceo taj koncept življenja na selu. Moj muž se nije pitao ništa, a ja još manje. Svekar je uvek vodio glavnu reč.“
„Jednom prilikom kada sam spomenula da bih želela da nađem posao kako bih malo izašla iz kuće, svekar je umalo dobio nervni slom. Krenuo je da urla na mene. „Ne ideš ti nigde! Ima da budeš ovde i da radiš ono šta ti ja kažem! Jesi li gladna? Nisi! Jesi li žedna? Nisi! Prema tome, radićeš sve kao i do sad i nemoj da sam ti glas više čuo!“, ispričala nam je Marina vidno iznervirana.
Marini su svekrove reči teško pale, a još više ju je pogodila činjenica da suprug nije stao u njenu zaštitu, kao i da se ništa ne pita.
Međutim, dve godine kasnije, Marina je shvatila da seoski život nije za nju i podnela je zahtev za razvod braka.
„Jednostavno nisam više mogla da istrpim sve! Bila sam im kao sluškinja. Njegova majka je obavljala sve poslove oko stoke, a jedva je stajala na nogama. Niko je nije poštovao, baš kao ni mene. Savetovala me je da ćutim jer sam žena i moja reč po nekom pravilu nije smela da se čuje. To me je ljutilo još više. Pobegla sam, jednostavno nisam više mogla da podnesem da se neko tako ponaša prema meni“, dodala je Marina.
Uprkos tome što se udala u imućnu i domaćinsku porodicu, Marina nije hela da toleriše određene stvari. Nakon što je roditeljima saopštila odluku o razvodu, nije naišla na njihovo razumevanje.
„Porodica mog bivšeg muža je imućna, ali džabe im sve pare ovog sveta kada ne znaju da uživaju u njima. Morala sam da molim supruga za svaki dinar, a on mi je to redovno „nabijao na nos“. Moji roditelji su bili protiv toga da se razvedem, ali bila sam odlučna! Pa ne žive oni sa njima nego ja! Znam najbolje kako mi je bilo sve vreme“, istakla je Marina.
Vratila u Beograd i već nekoliko godina živi i radi u svom rodnom gradu.
„Ne bih menjala ovu slobodu ni za šta na svetu. Sama sam svoj čovek. Radim, imam svoju platu, živim skromno, ali srećno. Tek sada shvatam u kakvom sam kavezu bila. Selo mi je ostalo u lošem sećanju! Kada neko spomene seosku idilu ja se samo se nasmejem. Nisu ljudi iz grada svesni kako narod tamo živi. Svaka čast onome ko može, ali ja zaista nisam spremna na to da me neko svakodnevno ponižava“, zaključila je Marina.
