Ljubiša Stojanović Luis po svemu je bio autentičan, od stasa do glasa, te se brojne njegove kolege i danas slažu da nije moguće ponovo da se rodi umetnik poptu njega. Živeo je muziku i živeo je za muziku, dok su mu deca bila naveća radost. Iako ga već 13 godina nema, čini se da su njegovi hitovi iz godine u godinu sve popularniji, te nijedno slavlje ne može da prođe bez, bar jedne, Luisove pesme.
Odrastao je u srećnoj porodici gde nije bilo luksuza, ali je bilo dosta smeha, podrške i ljubavi.
„Jeli smo ono što smo imali. Majka Milica pravila je ćeten alvu, palačinke, petkom smo jeli pasulj, nedeljom u jedan sat ručali smo meso… Nikada nismo bili gladni. Za sve je bilo dovoljno hrane. Otac je bio stručnjak za obradu drveta, pa je mogao da bira u kom gradu i u kojoj firmi će raditi. Majka je bila domaćica, ali izuzetno dobro je pevala“, pričao je.
Čini se da je ljubav prema muzici nasledio upravo od majke, izabrao je put umetnika i iza sebe ostavio neke od najlepših hitova. Čuveni nadimak Luis je dobio još kao dečak.
– Armstronga sam svakodnevno imitirao pred ogledalom, gde god da smo stanovali. Rodio sam se u Leskovcu 1952, pa sam se preselio u Mionicu kod Valjeva, a zatim u Kučevo, gde se rodio moj brat Dragan, onda u Ćupriju, potom u Donji Milanovac, Negotin… Zbog nemirnog duha mog oca Žike često sam menjao sredinu. Dešavalo se da nas i ne obavesti da se selimo, samo bi poslao kamion za nameštaj – otkrio je jednom prilikom.
Luis se profesionalno bavio muzikom još od 1970. godine. Među prvima je kombinovao džez sa srpskim folklorom.
Od 1969. godine je bio član Niškog udruženja zabavne i džez muzike, a na festivalu u Knjaževcu 1971. godine osvaja prvu nagradu za moderan aranžman popularne sevdalinke U Stambolu na Bosforu.
Pop festival u Japanu mu donosi punu afirmaciju, gde u velikoj konkurenciji izvođača iz celog sveta uspeva da pobedi kompozicijom baziranom na folkloru jugoistočne Srbije.
Godine 1980. snimio je prvi album — pod naslovom „Ne kuni me, ne ruži me, majko“, koji je preko noći postao jedan od najtraženijih u zemlji, te je postigao dijamantski tiraž. Februara 1984. godine snima svoju drugu ploču — pod nazivom „Duda“ i izbija na prvo mesto jugoslovenske liste popularnosti.
Zvanično priznanje za začetnika žanra etno pop dobija 1994. godine, kao i sve najprestižnije nagrade iz sveta muzike.
Početkom 2011. godine snimio je za holandsku izdavačku kuću Snejl rekords (Snail Records) album The Last King of Balkans, ali je neposredno posle objavljivanja albuma poginuo u saobraćajnoj nesreći, 31. jula 2011. godine u Feketiću. Njegov poslednji nastup bio je 22. jula 2011. godine u klubu Jež u Sarajevu.
Osim sjajne muzičke karijere, bio je i veliki humanitarac, nikada nije odbijao nijedan nastup u dobrotvorne svrhe, a i sam je svake godine održavao koncert u Negotinu čiji su prihodi bili namenjeni deci bez roditelja.
Tri braka
U Beranama je upoznao prvu ženu.
„Nisam voleo da se tučem, za razliku od mog brata, koji je bio rukometaš, ali rvanje nije tuča, već sportsko nadmetanje. Prvi stepen fakulteta završio sam u Nišu, a nastavio u Beogradu. Svirke su me odvele u Ivangrad, sadašnje Berane, gde sam upoznao jednu atraktivnu devojku. Nevena je bila moja prva žena. Napunio sam dvadeset jednu godinu i prvi put se oženio 1973. godine“, govorio je Ljubiša.
Godinu dana kasnije Nevena i Luis dobili su sina Miodraga koji sada živi u Nemačkoj. Ipak ova ljubav nije opstala.
„Taj brak bio glup potez. Razveo sam se 1979. godine“, rekao je on.
Život ga je kasnije odveo u Nemačku gde je stekao i državljanstvo te zemlje.
„Zbog poslovnog zatišja jedno vreme morao sam da, za sedamnaest maraka na sat, perem stepenice u Minhenu. Kada su ponovo krenule svirke, upoznao sam Dubravku, moju drugu suprugu, sa kojom sam bio sedamnaest godina u braku. Danas imamo sina Marka i ćerku Maju.“
Nakog gotovo 2 decenije ljubavi, i ovoj vezi je došao kraj.
U trenutku razvoda sa Dubravkom 1999. godine Luis je u novi život zakoračio sa samo jednom torbom na leđima, a potom je upoznao devetnaest godina mlađu Silvanu Stojnić sa kojom je dobio troje dece.
„Veoma je jaka žena, poštuje moj način života“, istakao je jednom prilikom.
Saradnja sa Anđelinom Džoli
Luisov talenat je bio svetski, te ne čudi činjenica da je saradnja sa čuvenom holivudskom glumicom Anđelinom Džoli dogovorio saradnju.
– Imao je mnogo planova, projekata. Recimo, zvali su ga za pesmu „Oluja“ za film Anđeline Džoli, koji se snimao za naše tržište. On je pristao i sve je bilo dogovoreno, ali eto tako se završilo – rekla je njegova supruga u emisiji „Sceniranje“.
Porodica na rubu egzistencije
Silvana Stojanović, udovica Ljubiše Stojanovića Luisa i majka troje dece Andreja, Sergija i Ele Mite, javno je svojevremeno ispričala kako je od države i drugih institucija potražila pomoć, tačnije izlaz iz nerešive finansijske situacije. Dve godine od smrti pevača susrela se sa prvim nedaćama.
Dok je Luis bio živ, Silvana je, naime, radila kao kreativni direktor njegovog studija, a rešena da sama otpočne novi posao, 2008. otvorila je vrtić odmah pored njihove porodične kuće. Kada je muzičar poginuo, bila je prinuđena da svoj posao stavi u stanje mirovanja.
– Trebalo mi je izvesno vreme da shvatim kako sam postala socijalni slučaj. Nije lako to osvestiti u glavi iako su sve činjenice upućivale na tomnogo ranije. Počinje komunikacija sa Sekretarijatom za socijalnu pomoć i zaštitu. Odobren mi je dečji dodatak na godinu dana u iznosu od 10.000 dinara mesečno za troje dece! Sledeće godine imala sam obavezu da obnovim taj zahtev, ali konstatovano je da na to nemam pravo, jer sam vlasnik pravnog subjekta, koji je 2014. godine i dalje u stanju mirovanja. I kada sam dobila tih deset hiljada, bila sam vlasnik tog pravnog subjekta koji, dokazano, nema nikakve prihode, i dalje sam samohrani roditelj s troje dece. Rekli su mi da uložim žalbu na koju i danas čekam odgovor od Ministarstva za rad i socijalna pitanja. Na urgenciju poznanika koji tamo rade, na kraju mi je rečeno da je loše sročena, iako mi je u njenom sastavljanju pomogao lično referent Sekretarijata za socijalnu pomoć i zaštitu – pričala je pre nekoliko godina za Story.
Njegova muzička soba bila joj je najveća uteha.
– O tom periodu, neposredno posle nesreće, sećam se kao u nekim fragmentima. Dešavalo mi se, kada uspavam decu, da odem u njegovu muzičku sobu. Imao je garažni prostor u kojem je držao sve, od garderobe do svih stvari koje su mu bile drage. Kada znam da mi deca spavaju, ja se tamo zatvorim, samo sam tamo mogla da dam oduška i da iskanališem emociju. Sedim, plačem i opuštam emociju bola i tuge uz njegove pesme. Pred decom nisam smela da plačem. Kadgod mi se desilo da zaplačem pred njima, svi su počeli da rone suze – pričala je u emisiji Sceniranje na Kurir televiziji.
6 naslednika
Iz tri braka dobio je čestoro dece, a dvoje naslednika su krenuli njegovim stopmama i nastavili muzičku tradiciju u porodici Stojanović.
Naime, ćerka Maja se 2014. godine takmičila u jednom poznatom talent šou programu u kojem je pokazala svoje glasovne mogućnosti i od tada je svi znamo.
Marko Stojanović osim talenta za muziku od oca je nasledio i nadimak Luis. On je talentovan i perspektivan muzičar, koji je posle brojnih nastupa u raznim beogradskim bendovima odlučio da započne solo karijeru.
Objavio je album „Shine on me“ u kojem je spojio zvuke soula, r’n’b, popa, kao i neke elemente balkanske i orijentalne kulture. Upravo je kvalitetom i drugačijim zvukom potpuno izdvoji na domaćoj muzičkoj sceni.
