Kada je Borko Radivojević objavio konkurs za pevače koji bi se pridružili njegovom orkestru „Tigrovi“, nije ni slutio koliki će odziv izazvati.
U razgovoru za medije, naš najpoznatiji harmonikaš otkriva da se prijavilo više od 400 kandidata, što potvrđuje da Srbija ima bogatu muzičku tradiciju i veliki broj talentovanih ljudi.
– Radujem se što ću čuti toliki broj pevača koji su se prijavili na naš konkurs za rad u orkestru. Ima mnogo sjajnih kandidata, a sada nas čeka najteži deo – da od 400 njih odaberemo nekoliko koji će ući u uži izbor. Ono što je sigurno, Srbija treba da bude ponosna, jer zaista smo talentovani narod kada je muzika u pitanju – kaže Borko Radivojević.
Koja vam je anegdota ostala sa nekog veselja, nešto što uvek prepričavate u društvu?
– To je bilo na samom početku naše karijere, kada smo moj orkestar i ja nastupali na BN televiziji. Emisija je išla uživo, a pevao je jedan od naših najboljih pevača, Radiša Urošević. Mi smo se pripremili za pesmu koju ćemo izvoditi, ali je voditelj u poslednjem trenutku tražio drugu numeru, pesmu koju nikada ranije nismo svirali uživo. Kao za inat, niko od nas tu pesmu nije znao. U tom trenutku nam je delovalo katastrofalno, ali danas to prepričavamo kroz osmeh. Bili smo mladi, puni treme, ali smo odsvirali pesmu koju nikada ranije nismo ni čuli i zvučalo je iznenađujuće dobro! Sada, iz ove perspektive, mislim da nam je taj trenutak odredio put, da ne budemo orkestar koji samo reprodukuje ono što čuje, već da svakoj pesmi damo svoj aranžman i pristup. Upravo to nas je kasnije izdvojilo, i ovu anegdotu i danas rado pominjemo.
Na TikToku i Instagramu objavljujete kratke formate – šta vam je cilj: promocija muzike ili bliži kontakt s publikom?
– Trudimo se da muziku plasiramo kroz društvene mreže, jer je to danas nešto što publika očekuje od nas. Naravno, to stvara i bliži kontakt sa publikom, ali bih rekao da nam je primarni cilj – promocija muzike. Ljudi vole da slušaju, gledaju i komentarišu, a mi osećamo obavezu da im to omogućimo, da ostanu u toku sa našim radom i da budu deo naše priče.
Smatrate li da afirmisani umetnici imaju obavezu da vraćaju zajednici kroz mentorstvo i edukaciju?
– To apsolutno smatram obavezom. Dugujemo to našoj tradiciji, kulturi, a najviše – muzici. Ako mi ne brinemo o njoj, ona će se izgubiti. Zato su moja vrata uvek otvorena za mlade muzičare. Kroz razne projekte trudimo se da ih uvedemo u svet muzike i pomognemo im da ostvare svoj san. Najnoviji primer je konkurs za bend “Tigrovi”, na koji se prijavilo više od 400 muzičara, a veliki broj njih je zaista sjajan. Moj bend i ja želimo da čuvamo tradiciju i da je prenosimo s kolena na koleno, jer to ne sme da se zaboravi. Nama je to osnovni cilj.
Kako izgleda jedan vaš slobodan dan, kada ne svirate i ne putujete?
– Trudim se da to vreme provedem kod kuće sa porodicom, decom i unukom. Volim da se vidim s prijateljima i drugarima, uživam u tim malim stvarima. Kada imam slobodan dan, volim da prošetkam svojim gradom, da odem do sela i posetim drugove iz detinjstva i škole. Poslednjih godina radim veoma mnogo, imamo veliki broj svirki godišnje i malo slobodnog vremena. Zato mi je najveće zadovoljstvo da to vreme provedem kod kuće, u svom mestu, sa najbližima.
