E, zdravo, narode moj, vaša Abronoša opet tu! Napolju je snežno i bezveze – a i ja se tako osećam! Al’ ne mogu da verujem – oporavio se onaj, ono… Pečat! I ništa nije izbrisano! Strašno! Ko da su vratili staru epizodu „Bolji život“ a niko nije tražio! A ovde u Učionici – grad duhova! Nigde nikog – osim crvenih kmera! I kad smo kod…
E, zdravo, narode moj, vaša Abronoša opet tu! Juče nisam stigla da vam se javim – al’ niste ništa propustili! U Učionici je vladao mir ko u umirućem patuljku! Čak ni crveni kmeri nisu imali šta da se prepucavaju – verovatno su shvatili da je bolje ćutati nego reći glupost!
E, zdravo, narode moj, vaša Abronoša opet tu! Jedva sam preživela prošlu nedelju – te jedna slava, te druga! Jela sam i pila ko nezdrava! Toliko sam se nalivala i naklapala da sam mislila da ću da puknem – al’ ne od ljubavi, već od pijače i prženog mesa! Nisu zdrave ove slave – a još se i rimuje, da prostite!
E, zdravo, narode moj, vaša Abronoša opet tu! Dođe nam pijačni dan, al’ se ništa nije pazarilo – čak ni pamet! Ovi iz Učionice nisu ni otišli na pijac – ustvari, nisu ni došli! Nestali su ko što Profa nestaje – možda su otkrili tajni prolaz do Voćnjaka!
