Na tradicionalnoj manifestaciji samo u subotu prodefilovalo je oko 70.000 ljudi, a najveća gužva je u „Dronjari“, gde se prodaje polovna garderoba, i pod šatorima, gde smo sreli Halida Muslimovića, Acka Nezirovića i Eru Ojdanića.
Hoćemo li u Šabac na vašar? Hoćemo! I bili smo!
Čari ove tradicionalne manifestacije okusili smo protekle subote, kad je bio centralni dan. Tada je, prema procenama, prodefilovalo oko 70.000 ljudi, a na licu mesta smo saznali da je u proteklih desetak dana ovaj događaj posetilo oko pola miliona ljudi.
Ogromnu kolonu ljudi i vozila primetili smo odmah na ulazu u grad.
Muzika odjekuje, mirisi vas mame i nemoguće je odoleti iskušenju da probate pečenje, roštilj i svadbarski kupus.
A cene, pa – kao u Las Vegasu. Tako sve i sija. Čuvena „balerina“, ringišpili, autići…
Najveća gužva je u „Dronjari“, gde se prodaje polovna garderoba. Nema čega nema, od igle do lokomotive. Ko ima malo više sreće, može da pronađe unikatne slike, zavese, „leteće tepihe“, skupocene satove i nakit za nekoliko hiljada dinara. Najvažnije je da se nešto pazari, jer ukoliko obiđete vašar i ne kupite barem neku sitnicu, kažu da vas tada potera maler. Najviše se kupuju gaće, čarape, peškiri i varjače.
Bombonjerka Karolina Popadić godinama uzima tezgu. Tu je i domaćica Verica, koja nas je počastila vanilicama, oblandama i baklavama, koje je 20 sati spremala. Prste smo polizali. Valentino je došao iz Nemačke i na pijaci se obukao od glave do pete, a kupio je i poklone. Ivan i Dragan Tomić naprodavali su se makaza za sečenje pečenja koje sami proizvode.
Ima i džeparoša, šibicara, prosjaka. Sve može da se vidi na jednom mestu, a kad padne noć, zvezde zasijaju u šatrama. U prvom šatoru smo sreli Acka Nezirovića, u drugom su bili Era Ojdanić i Atina Ferari, a treći je bio rezervisan za Halida Muslimovića i Jeleta.
Muzika poput rendgena probija do unutrašnjih organa. Ozvučenje je toliko jako da pomera i bubreg i kamen sa srca, pa, zaboravite na priču za stolom. Najtraženiji orkestri sviraju satima bez prestanka, dok ljudi šire ruke, đipaju i obavezno opletu kolce.
Tražili smo glavnu vašarsku atrakciju Vendi, ali od nje nije bilo ni traga ni glasa, jer kako se spekuliše nastao je neki problem, pa je „dala otkaz“. Zato je tu plesačica Sandra Akvica, koja vam odmah uruči daire i diže vas sa stolice da plešete s njom.
– Satima igram bez stajanja. Počnem oko tri sata posle podne i ne stajem do jedan iza ponoći. tačno 23 godine nastupam na vašarima Srbije. Šabački vašar je kralj vašara svih po veličini. Radim sa Goci bendom, Roki Begovićem, Halidom Muslimovićem, Jeletom iŠumadincima kod Aca Popa, najuspešnijeg gazde svih vašara. Narod nas voli, dođu i neće kući da idu. Imamo iste ljude koji nas prate iz mesta u mesto. Vašari su jedna velika svadba,pokretni cirkus zabave i veselja i o tome se prepričava godinama. Slike i snimke svi imaju u telefonima, deca koja su nekada bila mala sad kao momci dolaze na naše nastupe. Predivan skup naroda gde niko nikog ne zan, a svi u isti glas pevaju i igraju kolo – kaže trbušna plesačica.
Isto mišljenje mnogi dele:
– Godinu dana štedim za ovaj događaj. Obavezno potrošim 1.000 evra, već sutradan počinjem da odvajam za sledeću godinu i ne žalim – kaže Mile iz Loznice.
Čika Rade tvrdi da mu je žena ljubomorna, pa ga iz bezbednosnih razloga nismo uslikali:
– Ako u Kuriru vidi ove igračice oko mene, neću moći u kuću da uđem. Šta ću, volim te slobodnije dame, a žena ne zna gde sam – sa osmehom kaže gospodin koji je došao iz Niša.
Tu su i kamiondžije, pekari, lekari, milioneri i naravno omladina. Iz svih sfera našeg društva su bili da osete čuveni rusvaj, ršum, džumbus,pa i sjaj.
I mi idemo opet sledeće godine.
