Tražio je spasu opijatima, borio se sa maničnom depresijom i vodio raskalašni život pun modnih izazova Iv Sen Loran, jedinu utehu našao je u romansi sa Pjerom Beržeom
Zajednička ljubav prema estetici i modi, održala je ovaj brend u životu. Iako nisu više sa nama Iv Sen Loran i njegov partner Pjer Berže, koji je pod velom diskrecije i misterije uticao na stvaranje čuvenog kreatora i dokazao da snovi mogu postati realnost.
Umetnička dela u vidu odevnih komada žive i živeće uprkos smrti njihovog tvorca.
U tri slova YSL koja predstavljaju logo ovog brenda (koji se kroz istoriju menjao) smeštena je cela imperija visoke mode i stila koja počiva na prijateljstvu i ljubavi čuvenog kreatora i njegovog dugogodišnjeg partnera Pjera Beržea. 1958. godine, kada je Dior iznenada preminuo, teret odgovornosti kompanije istoimenog naziva pao je na leđa krhkog dvadesetdvogodišnjaka.
Sen Loren je upoznao Pjera, koji je tada sa svojih 28 godina, odlučniji u svojim namerama, pružio Ivu sve ono što mu je u tim trenucima bilo potrebno – ljubav, zaštitu i podršku koja je trajala više od 50 godina.
Ubrzo je postao njegova senka, desna ruka, zahvaljujući kojoj je Iv osnovao svoju modnu marku.
U početku se sve činilo beznadežno, ali zahvaljujući efikasnosti poslovanja upornog Pjera, koji je ubedio jednog biznismena iz Atlante da investira u njihov zajednički san, 1962. godine prikazana je prva kolekcija, učinivši komade njegovog voljenog besmrtnim.
„Da Pjer Berže ne postoji, trebalo bi ga izmisliti. Jedinstven u svom poslu, rešava poslovne probleme kao da poseduje magični štapić.“
Pjer je bio deo njegovo slagalice koja je nedostajala kada je u pitanju manje kreativni deo posla, ali ga to nije činilo ništa manjim umetnikom od svog partnera. Bio je veliki kolekcionar umetnosti, njegov dom u Parizu u kojem su zajedno živeli, za čije je uređenje zaslužan Pjer, predstavlja remek delo dizajna enterijera.
Mada se stiče utisak kako se o životu slavnog kreatora Iv Sen Lorana zna sve, istina je da su oni najintimniji momenti još obavijeni velom tajne. Možda je upravo i zbog toga čuveni dizajner Tom Ford, koji je otvoreno podelio svoje viđenje o bivšem mentoru i šefu, nedavno šokirao svet.
– Iv i njegov partner Pjer Berže bili su veoma naporni i zli, pa su mi zagorčavali život. Povremeno sam živeo u Francuskoj koju sam oduvek voleo. Tamo sam pohađao studije, ali kada sam počeo u njoj da radim, zamrzeo sam je. Iako do sada nisam o tome govorio, bilo je to za mene užasno razdoblje.
Prema verovanju bliskih prijatelja, modnog virtuoza od sebe samog i njegovih unutrašnjih demona spasio je uspešan i nezaustavljiv muškarac koji je postao Ivova životna ljubav. Priča između Iv Sen Lorana i Pijera Beržea nadrasla je sve okvire klišea romantičnih, ali i nesrećnih romansi jer upravo je taj mladi i ambiciozni pravnik počeo avanturu sa ekscentričnim Ivom u, za njega najtežim trenucima, kada je nakon stresnog i bolnog lečenja saznao kako je dobio otkaz na mesto kreativnog direktora modne kuće Dior.
– Bio je manično depresivan. Jednog dana bio bi lud od sreće, a već drugog potpuno bi potonuo. Depresija ga je dovela do alkoholizma, a onda i do droge. Čak i sa predivnom kolekcijom iza sebe bio je vrlo nesrećan čovek. Više nego nesrećan! Zaista. Pokušao sam da mu pomognem i nikad nisam žalio. To je jednostavno bolest – opravdavao je životnog saputnika Pjer Berže.
Stvorivši modnu kuću po svom imenu oslobodio se nametanja i nadređenih i vodio se isključivo svojim istančanim stilskim nahođenjem. Njegov partner Pjer nije se mešao u njegovo dizajniranje nego ga je prepuštao beskrajnom svetu mašte kako bi bez ograničenja razvijao svoj talenat. U isto vreme sloboda u kojoj je neometano uživao činila se kao izlaz iz njegovih psihičkih nestabilnosti pa su modna remek-dela naprosto preplavila ormare modno osvešćenih žena širom sveta. Upravo je on pomerao granice stila odenuvši žene u muška odela i predlažući im prozirne majice i mornarske prugice za svakodnevne ili poslovne kombinacije. Inspiracije mu nije nedostajalo, kao ni ikona kojima se okružio tako da su mu i slavni Endi Vorhol i Mik Džeger služili kao muze.
– Učestvovao sam u transformaciji jednog doba, onog u kom sam živeo. Ostvario sam to odećom koja nije važnija od muzike, arhitekture ili slikanja, ali svejedno vredi ono što sam napravio – skromno i povučeno je govorio o sebi. Ta skromnost, povučenost i svojevrstan strah od pažnje koju je dobijao pratili su ga i plašili celog života. Modni genije skrivao se sam pred sobom, pa je čak i nakon svojih najzapamćenijih linija bežao od gromoglasnog aplauza publike, pojavljujući se na modnoj pisti tek formalno, nekoliko sekundi, vidno omamljen tabletama i sedativima koje je nekontrolisano konzumirao.
Krajem šezdesetih godina prošlog veka toj bajci je došao kraj jer je bura emocija i crnih misli ponovo obuzela kreativca koji se zatvorio u svoju luksuznu marokansku vilu u Marakešu kako bi se što lakše izrazio, oporavio i vratio u novom starom ruhu.
Berže je voleo da deli jednu anegdotu sa medijima evocirajući uspomene na svog ljubavnika. Kada je sredinom šezdesetih Sen Loran predstavio kolekciju Mondrian obojica nisu ni slutili kako će jednom i sami postati neko sa slavom poput slikara po kojem je kolekcija dobila ime. Uskoro su mogli da priušte šta god su poželeli jer je posao cvetao. Ipak, u toj fazi kreativnog zanosa u luksuznom zdanju svoje vile u Maroku iskomplikovao se odnos između ljubavnika pošto je Sen Loran tada imao veliki problem sa alkoholom. Uz potoke omamljujućih pića na repertoaru su se pojavile i jake droge a u kokainu je najviše uživao. Njegova ekscentrična stanja za Beržea su postala nepodnošljiva, pa je posle prepričavao kako su tada samo okrutni rokovi modnih revija držali Iva iznad površine. Svakodnevno je dolazio kući pijan i drogiran u društvu mlađanih i nepoznatih mladića koji su ga uveravali kako provod još nije završen. Tome u prilog ide i možda jedan od skandaloznijih delova u neautorizovanoj biografiji u kojoj autor Meri Domink Lelivre pominje njegove bezbrojne seksualne avanture.
– Noću pada na kolena i zadovoljava mlade Arape u senci pariskih mostova. On je poput frigidnog adolescenta koji prikuplja sirova seksualna iskustva kako bi osetio ushićenje – između ostalog autorka je pisala i o dizajnerovoj mladosti kada su mu britanski modni kritičari dali nadimak Ministrant. U tom skandaloznom biografskom štivu Pijer Berže želeo je da progovori iz perspektive životnog saputnika Iv Sen Lorana, ali uvidevši kako će nadobudna novinarka Meri Domink Lalivre pokušati da ogoli njegovu genijalnost, odustao je od saradnje i radio je sve što je bilo u njegovoj moći da knjiga ne bude objavljena. Ipak, sabotaža nije uspela, ali je uspela prošlogodišnja renomirana izložba u pariskom Pti Pleu koja je odala počast najvećem dizajneru 20. veka.
Početkom osamdesetih prijateljice Beti Kartou i Lolo de la Falis koje izgledom podsećaju na feminizirane verzije njega samog, poslužile su kao inspiracija novih kolekcija pa se dizajner vratio u Francusku i krenuo u dalje osvajanje tržišta. Usledili su nikada ranije viđeni poduhvati poput lansiranja parfema, kozmetike, ali i legendarne couture kolekcije sa prepoznatljivim logom koji su mu garantovali stotine miliona na računu.
Onaj ko preživi pričaće – rečenica je koja najbolje opisuje furiozna stanja zabavljanja, trošenja potencijala i mladosti. Prošle su sedamdesete godine obeležene afirmacijom u elitnim krugovima, kao i brendiranjem imena YSL – ostali su veliko nasleđe i bogatstvo koje je Pijer vodio dok je Iv uživao putujući po svetu, istražujući tkanine i zaboravljene krajolike kojima se inspirisao za nove linije parfema.
Godine 1971. ponovo je podigao medijsku prašinu i izazvao zanimanje javnosti kada je nag pozirao za jedan oglas svog parfema. Uspeo je da šokira mnoge, ali je svojim činom jasno uputio pitanje koje nije nudilo jednoznačan odgovor: Zašto je društvu prihvatljivije kad za takav oglas pozira naga žena, a pred golim muškim telom svi se sablažnjavaju! Na neki način golotinja se nametnula kao njegov zaštitni znak.
– Nekoliko puta sam ponovio koliko često poželim da sam izmislio farmerke: najspektakularniji i najpraktičniji komad odeće. Farmerke održavaju seksepil, jednostavnost i prefinjenost, sve ono što želim da predstavim svojom odećom – otkrio je velikan kome je već 1983. godine njujorška MoMo odala počast tako što mu je za dvadesetpetogodišnjicu karijere darovala retrospektivu. Bilo je jasno kako je uspeo u nastojanjima menjanja savremenog odevanja žena i muškaraca, kao i u reformi ponašanja modne industrije koja je sada pokrila sve segmente ljudske taštine, želje za maskiranjem i izražavanjem.
Teške depresije obeležile su njegovu dalju karijeru pa je upravo njegov partner često govorio kako je Sen Loran rođen sa slabim živcima. Njegova slava prerasla je u hedonizam i prekomerno uživanje u drogi i alkoholu, a njegov izlazak na modnu pistu na kraju revije postajao je sve ređi.
– Poznajem strah i samoću. Sredstva za smirenje i droga su moji lažni prijatelji – priznao je proslavljeni kreator.
Kraj milenijuma doneo je i nove modele ponašanja dok je Iv smanjenim intenzitetom uživao radeći na kolekcijama. Fransoa Enri Pinaul koji upravlja grupacijom Gucci kupio je njegovo carstvo i uspešno ustoličio Toma Forda na čelo pre a porte kolekcije, čim je želeo da osveži lice starog majstora koji je lagano gubio korak sa novim dizajnerima dok su osvajali njegove klijente. Ostavljen na mestu kreativnog direktora visoke mode, najavio je povlačenje iz sveta mode pa je 2002. godine doneta odluka da se kuća YSL službeno zatvara, premda će muška i ženska ready to wear kolekcija sada pod direkcijom Stefana Pilatija i dalje postojati.
Poslednjih nekoliko godina Ivovog života krhko zdravlje umanjilo je njegovu kreativnost, pa je dizajner od svog penzionisanja nije više crtao. U maju 2006. godine tokom pariskog Fashion Weeka ugledni modni dizajner kolabirao je ispred svog butika. Dok su se slavne ličnosti poput Viktorije Bekam i Kejti Holms divile kolekciji YSL tokom revije u Parizu, sedamdesetogodišnji dizajner srušio se nasred ulice Aveni Montanj. Zdravlje mi je bilo zabrinjavajuće, pa se povukao u samoću boreći se sa svojim krhkim psihičkim i fizičkim stanjem, provodeći trenutke sa voljenim Pjerom.
Jedan od najdirljivijih trenutaka u njegovom životu dogodio se svega nekoliko dana pre smrti 1. juna 2008. godine, ali o njemu se malo zna – Iv Sen Loran i Pjer Berže stupili su u brak, odnosno potpisali su građanski dokument o istoplnoj zajednici koju francuski zakoni izjednačavaju sa brakom. Iako decenijama nisu bili u romantičnoj vezi činjenica je da su se Pijer i Iv voleli celog života i da je njihova ljubav bila važan element u stvaranju modnog genija.
Iv je preminuo u 71. godini od tumora mozga u svom domu u Parizu. Vest je medijima obznanio Pjer koji je ostao uz njega sve do samog kraja.
Kritičari i novinari su često pisali da je romansa između njih dvojice prestala da postoji 1978. godine, ali da je Pjer ostao sa njim radi novca. Ljubav je prestala, ali se oni nisu razišli.
Simbioza kreativnosti i talenta koju je posjedovao Iv i čulo za poslovanje i racionalnost kojima je vladao Pjer, čineći ih zavisnicima jedno o drugom, održavali su neuništivu vezu koja je trajala sve dok kreator nije preminuo 2008. godine od tumora na mozgu.
Iv Sen Loran, i sam osuđivan zbog svoje homoseksualnosti, na njegovu orjentaciju je uticalo i vreme u kojem je živeo, dodelio je sebi zadatak da pomogne emancipaciji žena.
On predstavlja savremenu ženu, ženu sa stavom, simbol pokreta oslobođenja koji je umnogome označio protekli vek.
Snažna heroina čija se autofirmacija ogleda kroz revoluciju, a svaka revolucija uvek počinje sa snom.
1968. kreirao je smoking za žene, probudivši u njima revolucionarke. Taj odevni komad predstavljao je pobunu, želju da se žene oslobode lanaca vremena u kojem su živele.
U njegovim maestralnim revijama učestvovali su modeli svih boja kože, a to je takođe bio jedan od vidova revolucije koju je uveo umodu.
„Koko Šanel je ženama dala slobodu a Iv Sen Loran im je dao moć.“
Kreator je često znao da ode u svojim mislima u daleke krajeve, često i druge kontinente u kojim je tražio inspiraciju za nove modne poduhvate.
Orijentalni motiv koji se prožimao kroz njegove kreacije vodi poreklo iz daleke Kine, Japana i Indije u kojima dizajner nikada nije bio ali ih je mnogo puta oblilazio u njegovim vizionarskim putovanjima.
„Dovoljna je knjiga da odlutam, moj duh se veže za predjele iz mojih misli. Sanjao sam bezbroj puta to mesto, zato i nemam nikakvu potrebu da odem.“
Lutanje u umetnikovom kreiranju, iz epohe u epohu, iz sveta u svijet, ogleda se u maštanju za predelima u kojima se žeđ za beskonačnim može zadovoljiti. Baš u toj dimenziji u kojoj vreme ne postoji, kreiramo i sprovodimo u dela naše misli koje nas čine slobodnim ljudima.
