Neverovatna priča o poligamisti Ivanu stiže nam iz Rusije. Ivan je imao samo 16 godina kada je dobio svoje sedmo dete. Danas on ima 40 godina i 30 dece sa 12 različitih žena.
Za njega je poligamija jedini vid braka na koji pristaje, a kontracepciju ne podnosi. Sa devojkama ulazi u intimnu vezu samo sa jednim ciljom, ozbiljna namera i deca.
„Zašto se seksati ako en da dobiješ dete? Ako je za zabavu, onda to nije za mene. Šta je onda poenta porodice? Moj cilj je da imam mnogo dece,“ kaže Ivan za ruske medije.
Ivan kaže da je tridesetoro dece „ništa, a sto je dobro – to je normalno“.
„Za mene je minimum dece 50. To je minimum i cilj koji želim da postignem u životu.“
Ivan je u početku živeo sa nekoliko devojaka, iznajmljivao je stanove i radio od jutra do sutra da prehrani svoje žene i decu. Svima njima je lagao da samo njih ima, i kaže da je živeo u agoniji dok ga one nisu „provalile“.
Sada je siguran da ljubomore između njegovih žena – nema. Njegove žene nemaju slobodu da traže druge muškarce, dok je on slobodan da dovede još žena u njihovu porodicu.
Ivan veruje da muškarac može i treba da ima na stotine dece, pa zašto onda da postavlja granice sebi: „Ako želim mnogo dece, da li treba da se opteretim samo jednu ženou, koja mi može dati ograničen broj dece? Ako ona ne želi više da rađa – to je njen izbor. Ne želim da je prisiljavam. Zato sam odlučio da uzmem još žena.“
Čim bi našao novu devojku, Ivan bi joj saopštio svoj cilj. Ako ona ne pristane, onda među njima ne bi došlo do intimnosti.
Ivan priznaje da je i sam bio prevaren, pa da su neke žene sa njim bile samo zbog novca: „Ja sam veoma brižna osoba. Nikada nisam štedio na svojim ženama. I to je bila moja greška. Kada je život ispao tako da sam izgubio mnogo novca, devojke kojima je stalo do mene, a ne novca, ostale su uz mene. Nije ih briga šta jedemo, šta nosimo, gde idemo.“
Tada su Ivanu ostale tri žene, sa kojima živi do danas.
On ima velike zahteve prema svojim ljubavnicima: „Potrebna je žena da bi ispunila svoju žensku funkciju. U najmanju ruku, da pripremi obrok, nahrani decu, proverite njihov domaći zadatak. Moraju da vode računa o sebi i da čitaju knjige. Dužnost je pripremiti hranu, dovesti kuću u red da bude čista. Tako da dođem sa posla umoran i vidim odmornu, svežu ženu koja će me usrećiti.”
Ivan trenutno živi sa tri žene i 14 dece živi u trosobnom stanu, gde samo on ima svoju sobu – od ostalih je napravio ženske i muške sobe.
Sve Ivanove žene su obrazovane i među njima je: lekarka, islednik i sudski izvršitelj. Ali nakon braka, Ivan im ne dozvoljava da rade. Zaposlene žene naziva muškarcima u suknjama.
„Ako želi da bude nezavisna, onda nije ni žena ni majka. I nikada neće biti. Ovo je obmana. Žena koja želi da bude nezavisna je već nesrećna osoba“, siguran je Ivan.
Biznismen čak ne dozvoljava svojim ženama da se sastanu sa njegovim devojkama. Istovremeno, Ivan ne postavlja nikakva ograničenja u održavanju društvenih mreža. Dakle, neki supružnice imaju čak i svoje blogove. Ali postoje ograničenja u vezi sa finansijskim pitanjem. Tri supruge imaju svoje bankovne kartice, na koje sam Ivan prenosi novac.
„Rekla mi je šta joj je potrebno. Konsultovali smo se, ako ja odobrim kupovinu, znači da kupuje. Ne znači ne. Sladoled se ne može kupiti bez pitanja. Čak i malo vode. To je poštovanje prema mužu. Samo treba da me obavesti“, objašnjava Ivan.
U početku je čak i lično kupovao odeću za žene – donosio je pakete kući i delio ih svakoj. Sada supružnice već znaju granice dozvoljenog i imaju pravo da sami idu u kupovinu.
Sam Ivan svoje vreme deli na svoje supruge: „Ako dođem sa posla umoran, onda možemo da gledamo film, a ja odem u svoju sobu. Prenoćiću sam. A kada nisam jako umoran, nisam ni sam u sobi. Pokušao sam da zovem svoje žene jednu po jednu. Ali onda sam shvatio da je ovo bila pogrešna odluka. Počele su da beleže vreme. Sada zovem onu koju poželim i ne objašnjavam im ništa.“
Velika porodica sada živi u moskovskom stanu od 70 kvadratnih metara. Starija deca su se već iselila, pa je kod kuće ostalo samo njih 14.. Ivan sebe naziva bogatim čovekom. Ali istovremeno vam omogućava da potrošite samo 75 hiljada rubalja za 18 ljudi mesečno.
„Ovo je moj maksimum u ovom trenutku. Pre dve godine limit je bio 60 hiljada. Potreban vam je balans svega i pravi pristup. Moja deca ne bi trebalo da budu potrošači. Imam meni, dnevnu rutinu. Mi sami pravimo hleb. Već tri godine jedemo različita jela. Imamo pet obroka dnevno i uvek različita jela“, kaže Ivan.
Sva deca uče kod kuće, nemaju telefone, ne mogu svi crtani da se gledaju, otac ih kažnjava za nestašluke kaišem, a ponekad i proverava – na primer, ostavlja novac na vidnom mestu i tuče onog ko novac ukrade.
Od određenog uzrasta Ivan počinje edukativne razgovore: „Ćerki kažem da mora da spava samo sa onim za koga će se udati. I ništa pre braka. Nikad ćerke nisam ostavio nasamo sa drugim muškarcem. Moj posao je da ih čuvam“.
Ivank kaže da su se dve njegove ćerke udale u dobio od 16 godina.
„Te ćerke su već bile verene. Dođe mi čovek i zna da su moje ćerke dobre i vaspitane. Dajem im neke zadatke. I ako se ti muškarci snađu – daću im ćerke“, kaže Ivan.
„I moja ćerka se udala za poligamistu,“ priznaje Ivan.
Ivanovi sinovi podržavaju tatino pravilo i kažu: „Tata, ja ću imati više žena od tebe i više dece. Ali ima i onih koji odbijaju porodični način života, birajući sopstveni put“. Istina, u takvim slučajevima Ivan zaustavlja svaku podršku, puštajući naslednike da se sam snalazi.
„Neću da podržim takav život. Razgovaramo, komuniciramo, ali ako treba da se pruži pomoć, izvinite me. Sam si izabrao svoj put. Ne dopuštam da komuniciraju sa braćom i sestrama. Jer loša ovca pokvari celo stado“, kaže Ivan oštro.
