Redžep Redžepović, poznatiji kao Lepi, prava je internet senzacija još otkako je pre 14 godina objavio hit singl „Iza oblaka“. Dugi niz godina pevač nije bio na estradi, a trenutno je najtraženiji turbo-folk izvođač u Evropi. Njegovi nastupi su bukirani čak do kraja godine, a vlasnici diskoteka, klubova se utrkuju da od njegovog menadžmenta dobiju termin za nastup.
Probio se:
Redžep Redžepović Foto: Printscreen, Privatna Arhiva, Printscreen/Youtube
Jedan od vlasnika kaže za Kurir da ne pita za cenu kada je Lepi u pitanju:
– Ko god da mi je ušao u diskoteku pita kada će Lepi da peva. On je trenutno najtraženiji pevač, ljudi su zainteresovani za njegov nastup i gde god da peva ovde u Nemačkoj se traži karta više.Bukiran je skroz, ali i mi čekamo da peva kod nas-rekao nam je jedan od gazdi koji radi u inosranstvu.
Njegova životna priča ostavila je čitaoce bez daha:
– Radio sam na najvećoj železničkoj stanici u Evropi, tada sam bio poslovođa. Tada sam bio u vezi sa jednom Nemacom. Bila je lepa ali je bila ‘zijanćer’. Ja sam se tog dana nešto posvađao s njom, a u tom trenutku je za nemačke uslove bilo prevruće, tipa 38 stepeni. Sećam se, gore nisam imao ništa, samo dole neki šorc. Duga je ploča bila tu, a na sredini onaj plastični WC. Svaki dan se to čistilo jer to smrdi od vrućine. I ja sad uđem unutra, tu su rešetke, na vrhu WC-a, iznad mene. Gledam kroz rešetke, nigde ničega, samo sunce. I pojavio se jedan mali oblačić i ide prema suncu. I tačno ga sunce počinje da potrpava i to ide brzo. Ja sam se iznervirao na sve, rekao: ‘Iza oblaka sunce sija…’ I nešto kontam: ‘Čija si noćas, čija’.“
Pričao je i kako je izgledao njegov početak života u Nemačkoj.
„Ja sam prvo dva i po meseca proveo spavajući napolju, po klupama. Nisam imao šta da jedem. I to sam stigao u februaru, na zimu. Februar, mart i polovina aprila. Onda sam otišao u njihov Crveni krst, našli su mi smeštaj sa onim pijancima, alkoholičarima i beskućnicima. Tu sam završio u početku. ‘Lepi’ sam dobio nadimak kada sam počeo da radim. Meni je u početku bilo teško, na građevini sam počeo da radim kao pomoćnik. I to je bila ta ili sreća ili nesreća, bilo je nekih 150 ljudi, neka se hotelčina velika pravila u Berlinu. Ja nisam pamtio imena, već sam svakog zvao ‘Lepi’. ‘Lepi, je li ti treba nešto?’, tako sam ja pitao, jer nisam pamtio imena. I onda, kasnije šta se dešava, ja posle tri i po meseca postajem majstor, što je bilo nemoguće. U Pazaru se nikada nisam bavio građevinom. Video sam da imam za to šlifa i dara“, priča Lepi.
„Onda sam postao zidar. Znam kako su se iživljavali nada mnom ovi ljudi, majstori. Onda kada sam ja imao pomoćnike, uvek sam to želeo na jedan lep, kulturan i fin način da im objasnim šta mi treba. Ako je neki problem, da se to sve lepo reši. Onda sam ih nazivao ‘Lepi’. Odem u Novi Pazar na odmor, i sa ovim jednim drugarom sedim, on isto radi u Nemačkoj. Kaže: ‘Čuo sam, ima u Berlinu, moj šef ga traži, ne može da mu nađe broj telefona. Ti ako možeš, taj čovek je u Novom Pazaru. ‘Lepi’ ga zovu, kaže on meni. A ja ne znam da on govori o meni. Ja prvi put čujem, a u Berlinu sam stalno, znam sve zidare. I on sad zove preko onog Vibera u Nemačku, da pita toga, kaže on: ‘Pa to je jedan Lepi, on stanuje kod autobuske stanice, ima dužu kosu.’ Kako on njemu objašnjava, ja kažem: ‘Kakav ja Lepi, kakve veze to ima sa mnom’. I na kraju me taj čovek i zvao“, ispričao je Redžep Redžepović Lepi.
Uvek nasmejan:
Redžep Redžepović Foto: Kurir, Printscreen/Youtube
Pevač je istakao da ima završenu samo osnovnu školu:
„Srednju školu nisam nikada završio. Završio sam osmi razred i prvu godinu sam počeo, u drugu sam krenuo, ali nisam imao ni sveske, ni knjige. Nisam imao pare za školu“, rekao je Lepi, a na pitanje da li mu je majka bila živa dok je išao u školu, pevač je priznao:
„Jeste, ali ja sam nju tek kasno video, ona je bila u drugom gradu, nana je bila sa mnom do devete godine, kad je ona umrla, umro je taj ceo moj svet. Ostao sam sam sa dedom“, izjavio je pevač.
