Drage moje abronoše, evo živa nisam od sveg šoka što me snašao. Ju, ju ju, čemu sam prisustvola. Eto, šok me i na same scene koje sam videla, počeću još i da sanjam to, samo mi to treba, pu pu pu..
Znate li vi da se juče organizovala nekakva tribina u Voćnjaku? Ma ona nije toliko i bitna, osim što mi drago kako su nam ponovo one glupave novinarčiće, da prostite, sjebali. Hih, opet im nisu dalu da uđu u zgradu. Ako, samo nešto čačkaju. Ma, da sam ja bila na mestu on malog Stanlija i visokog Olija, što su im branili ulaz u glavnu zgradu Voćnjaka, hih ja bi ih još i bila. Meni je bilo bitno da je moj prijatelj, velika novinarčina, moj drugar Razroki sa radija bio prisutan, kako bi ja lično saznala šta se dešava unutra.
Ma, pih, to unutra nije ni bitno, bitno je ono što se desilo nakon tribine. Ono, Voćku je baš bilo unutra, hih. Nije mi čak ni prijateljica pričala, ja sam vi lično videla. Onaj gej17plusovac nakon tribine naguzio Voćka, ma, nije ga vadio uopšte. A Voćko samo koluta svojim okicama i viče nešto kako nije kriv i eto i sad treba, da prostite, da ga jebu.
A joj, hih, što onaj iz gej17plusa ima malog. Hih, zamalo da me navataju dok sam ih posmatrala u kancelariji. Ja se zablenula i zamalo da me navataju.
Ali da vi pričam. Sve mi bilo sumnjivo juče. Izgleda da Rudolf leštanski sa svojom ćerkom preuzima priču u Voćnjaku. Mojoj prijateljici sve miriše na to. Kad smo kod mirisa, hih, kaže prijateljica da će Božur vinčanski uskoro za sve da se pita. Jedino mi drago što ne novinarčiće namestiše 🙂 Zajebaše, a i jebaše, da prostite, oni našeg Voćka. A on glup, pa bre čini mi se da će pre on u ćeliju nego onaj prošli Dragoljupče, kako nam je krenulo.
I drage moje abronoše, vertujte mi da je sve ovo što vi pričam ovako. Kod mene u kancelariju pristižu svakakve vesti i uopšte nisu lepe. Mi ćemo u Vočnjaku da se posušimo, kad vi ja teta abronoša kaže. Pa do sledećeg abera, ljubim ljubim.
