Drage moje abronoše, ja sam vi od sinoć u šoku. Ja mislila da oni plaćenici ne mog ništa da urade, a oni bre napuniše nam trg. Ma što napuniše, nego jeste li vi videli kolko je bre ovih naših sinoć bilo. Auu, pa mi smo vi pukli svi. Pa ovo je, ete živa nisam, al ovo vi došo kraj!
Uf, skoro vi nisam bila ovako uzbuđena, al i uplašena da vi kažem. Pa ono bre sinić, ona masa ljudi, pa bre, nisam vi ni znala da nas toliko ima u ordinacije, što se kaže.
E, a kad se setim kad je Voćko orgaizovao vočiće, pa dođu svi naši, pa se lepo krka i svi zadovoljni. Ovi nema vočića i nema ni naših! Ki da su svi ogledneli, pa im sad ne odgovaraju naši.
Al, kad mal bolje sednem i razmislim, možda nam tako i treba kad smo prepustili ordinaciju ovom Dr Skiviju. Sve bre sami dođoši i ne može drugačija sudbina da nas zadesi. Jer, men su od malena učili, ako ne poištuješ svoje, ondak to ništa ne valja, stići će te neko prokletstvo.
Sve mi se čini da je to počelo da se ispunjava. Jer, ono sinoć… Ne znam dal da jurim da vi se učlanim u neku opozicion partiju.
Idem baš da pronjuškam da vidim još šta vi se dešava u ordinacije, pa vi javljam. Možda se i vanredno obratim, kuj zna.
Pa do sledećeg abera, ljubim, ljubim.
Naslovna ki ilustracija
