Folker Mile Kitić devedesetih godina bio je jedan od najpopularnijih pevača, koje su voleli i kriminalci, pa se u to vreme hvalio kako je pevao Ljubomiru Magašu, poznatijem kao Ljubi Zemuncu, njegovom „uličnom nasledniku“ Radetu Ćaldoviću Ćenti, kao i Darku Ašaninu. Kitić je svojevremeno pričao da takvi mangupi nisu žalili para ako ih pogodi pesma u kafani, te otkrio kako je za samo jedan refren ili blok pesama umeo da uzme i po nekoliko hiljada evra.
Međutim, on je takođe naglašavao da se sa pomenutim facama s beogradskog asfalta nije zbližavao, već da se sve završavalo na svirci i muzici.
– Pevao sam mnogim žestokim momcima, ali se nikad nisam družio sa njima. Pevao sam Ljubi Zemuncu, Ćenti, Darku Ašaninu, nažalost, svi su pokojni – govorio je Kitić u jednom intervjuu tokom devedesetih, kada su krimi-momci i estrada bili veoma povezani.
– Svi su oni bili široke ruke, znali su da uživaju i nikada se nijednom mom kolegi nije desilo da ih neko od tih momaka maltretira. Uvek su bili vrlo korektni. Kad bi ih „pogodila“ pesma, znali su čak i da bacaju pare u vazduh. Posle, kada se to izbroji znalo je tu da bude i po 10.000 maraka, što su vadili iz džepa dok je išao možda samo neki refren. U sećanju mi je najviše ostao Darko Ašanin. Ni s njim se nisam družio, videli smo se dva puta u životu. Pevao sam negde u Botropu u Nemačkoj, kada je Darko svratio u taj restoran da popije piće. Ja tada još nisam ni znao ko je on. Međutim, čovek je vrlo kulturno došao do podijuma i meni i muzici ostavio 2.000 nemačkih maraka. Mi smo otpevali jedan blok, onako po našem izboru. Zadržao se toliko koliko mu je bilo potrebno da popije piće i otišao.
Mile je još u to vreme otkrio da su mnoge njegove kolege posezale za opijatima.
– Ja sam čuo da ima dosta pevača koji se drogiraju. Mislim da to više rade iz radoznalosti, da vide kako je to. Možda misle da će, da ako uzmu malo droge, bolje pevati. Dokoni su, nemaju šta da rade, pa uveče sede, piju, drogiraju se – zaključio je tada Kitić.
