Otkako je pre više od pedeset godina prvi put stao pred kamere u filmu „Vuk samotnjak“, o životu Slavka Štimca zna se vrlo malo, tim pre što nerado daje intervuje.
Retko je pojavljuje u javnosti, osim ako njegov posao to ne zahteva, te ne čudi što se o njegovom privatnom životu zna jako malo.
Ništa veće interesovanje prema medijima ne pokazuje ni njegova supruga Vesna Golubović, i sama izuzetno uspešna u profesiji kojom se bavi.
Vesna je 1980. godine diplomirala na Fakultetu likovnih umetnosti, u klasi profesora Stojana Čelića, a već iduće godine preselila se u Njujork, preneo je svojevremeno „Hello“.
‒ Nije to bila hrabrost kako mnogi misle, više ludost. Otišla sam kao da idem na izlet, sa jednom torbom u kojoj su bile dve knjige: „Srpske junačke pesme“ i „Novi zavet“. Imala sam nešto malo para, nisam znala engleski, ali sam bila rešena da tamo zauvek ostanem ‒ ipričala je u jednom od retkih javnih istupanja.
U „Velikoj jabuci“ odlično se uklopila u umetnički milje. Autorka je mnogobrojnih samostalnih i kolektivnih ižložbi, kao i zidnih instalacija, oprobala se u dizajniranju knjiga, a radila je i scenografije za moderne balete.
Uprkos svemu, odlučila je da se vrati u Beograd, gde se posvetila onome za šta se školovala.
Vesna i Slavko ne mogu se sresti na javnim dešavanjima, niti na „in“ mestima za odmor. Njihovi prijatelji kažu da umetnički par trenutke predaha koristi za obilazak hercegovačkih manastira, gde rado prisustvuju liturgijama.
