Drage moje abronoše, ja vi tela taman da vi se javim u petak, reko taman pred onu javnu raspravu što je bila zakazana, kad ono zamal da me navataju. Morala sam da vi i prisustvujem toj javnoj raspravi, ma haos.
Nego opet ja ovako uzbuđeno, kad se šokiram, ček da vi krenem od početka. Znate da je u petak bila ona sednica rasprave o onom novcu što treba da imamo za idužu godinu? I ona vi trebala da poče u deset. Reko, taman da vi ja objavim šta imam, pa da mal dok je ta sednica pronjuškam šta se dešava.
Kad, eve gi upada ki uzneveren Dr Skivi i viče: „Ajmo, ajmo, da opozicija ne zauzme mesto, ajmo svi u salu“! Ja na sat, kad ono bre nema ni devet. Pravim ti se ja blesava ki da nisam ništa čula, kad obet viče Skivi: Ajde Vito poteraj sve ovo dole, sala mora biti puna!
Ja sve dal da se sakrijem pod sto, al šta ako me pronađu će me bidne sramota i šta ću jadna. Ki na klanje krete ja sa onu balavurdiju, da prostite, i ete mene u sali. Joj što me bilo sramota!
Al što nas onaj Đavoljev advokat Todor, da prostite, jebo! Auu, pa nije nam vadio. A onaj nesrećni Dr Skivi, lele što je on ispao prost. Auuu, pa lepo ja reče da će mi Voćka od blato da pravimo! Pa znate kad bi Voćko ono dozvolio, da opozicija pravi oanakac cirkus? Pa sramota!: Voćko bi bre onu bezbedonosnu agenciju zvao da sve reši!
A onj Skivi izašao za govornicom i lupeta li lupeta. Ja sve krila lice da me ne uvate one kamere od onog idiota, da mu sad ne pominjem ime, sa Pečata. Prosto me bre sramota, pa oni njemu prave te vesti sa svoje ponašanje!
Kuku, a ovi naši ni da se prekrste ne znaju.
Ma jedva sam vi čekala da pobegnem iz one sale. Al sam doživela blam nikad veći! Pa ovo mi ni Voćko nikada nije priredio!
I bre stvarno, kolko se meni čini , al ordinacija je propala. Sve mi se čini da mi neće ni za plate da gi imamo. Odo ja lepo, posle Novu godinu da tražim novi posao. Ja za džabe neću da radim, jer ni kod babu, da se ne lažemo, nema za džabe.
Pa do sledećeg abera, ljubim, ljubim.
