E, zdravo, narode moj, vaša Abronaša opet tu! Prođe i juče pazarni dan, al’ se pamet i dalje nije pazarila! Ma šta da se pazarí kad je sve rasprodato još od vremena Voćka!
I to vam je, drage moje, ukratko stanje u Učionici! A ne samo juče – ovo traje već godinama! Od kad je Dr Skivi zamenio Voćka, a sad smo dobili Profu Sinovca – a što imaju veće titule, to nam je veća propast! Ko da živimo u ružnoj šali: što se više smejemo, to nam je tužnije!
Stvarno, postade dosadno! Nema više, da prostite, ni seksa! Ma ništa intrigantno! Ovde kao da su svi zaboravili kako se živi! A lepo se nekada živelo – bilo je ljubavi, spletki, borbe za fotelju! Sad su svi ko pokisli patka – sedi i čeka da prođe kiša!
Čak se više ne takmiče ni ko će biti leršva broj 1! Nema više onog hrvanja u hodnicima, onog šaputanja iza vrata! Sad svi ćute ko da su dali zavet ćutanja! Ili možda su im zalepili usta onim službenim pečatima!
I najgore od svega – ne znam zašto uopšte dolaze u Učionicu! Ko da su došli da gledaju kako vreme prolazi! Možda bi bilo bolje da je zaključamo – ionako ničemu ne služi osim što skladišti prazne flaše i prazne nade!
Al’ hej, ko sam ja da odustanem? Vaša Abronaša će i dalje da vas zabavlja – makar i da pišem o tami i očaju!
Drž’te se, ljubim, ljubim – vaša Abronaša!
Do sledećeg abera, nadajmo se da će se neko setiti kako se živi!
