Drage moje abronoše, ovi naši napredni voćari, gde god da odu oni nas toliko obrukaju, da nas bidne sramota da nekad kazujemo od kude smo, tj da smo iz voćnjaka.
S drugu stranu, ono, eto živa nisam, pomalo me i nasmeju 😀
Onaj Iver kaluđerački išao vi do srca Šumadije, da polože kao tam neke vence, na obeležju gdi su vam one švabe pobili onu jadnu decu. I to vam je u jednom delu što se zove nešto kao Šumica. Joj, kad je Iver to čuo, pa on se dobrovoljbo prijavio da vi odne tamo da položi vence. Samo, što nisu poloćeni samo venci, hih, već i Iverkova konkubina, za koju već svi znaju jer uopšte se ne kriju. Al, ajd što mi znamo, pa što nas obrukaše u sred Šumadije 😀
Kaže mi prijateljica, kad su videli ono žbunje i grmlje, nisu mogli da odole, odmah se bacili na posao, hih.
Dosta se njih krstilo kad ih je videlo, al ostali mislili da se ovi krste zbog ovu stradali decu pa počeli i oni da se krste. Tako vi se u srcu Šumadije odvijaoovaj seks, dok su nam se svi krstili 😀
Nego, da vi kažem nešto, opet mi nešto Voćko pobledeo, nešto ga i nema. Idem da obiđem i da vidim jel živ on, jer njega vi ivakve stvari pogađaju. On kad čuje za ovo, njemu će da bidne krivo što on nije to uradeo 😀
Do sledećeg abera, ljubim, ljubim.
