Drage moje abronoše, evo još živa nisam kako treba, od informacije koju sam dobila. Ovi naši iz Voćnjaka nas samo brukaju svuda po zemlji. Naš Voćnjak ima da bude poznat, kao jebarnik svih sorti, hih, kako je krenulo.
Meni prijateljica bila nedavno u Sremu, kaže mi poslovno. Mora da čine uslugu tamo nekom što je traktorom došao iz lepe njihove, kako mi kaže prijateljica, zovu ga Zavičajko. I otišli oni tako tamo negde blizu lepe njihove granice da položu vence, al pre venaca položilo se nešto drugo, hih.
Kaže meni prijateljica, da su odjednom se negde izgubili Iverko kaluđerački i plavokosa Iverka. Ovi ih tražili, hih, kao po Sremskome frontu. A to se sve dešava, kaže meni prijateljica, kada su usputno odmarali na jednoj pumpi. Išla i ova moja prijateljica da ih traži i kaže mi da ih je našla. Joj, kaže prvo je čula neko tutnjanje i jecanje, kao kod ranjenog partizana na frontu. Prilazi ona kabini u ženskom toaletu, kad vidi nečije noge al kao okačene na vrh vrata. Prijateljica mi se presekla, mislila da se desila neka nesreća te požuri da otvori vrata i, tu se onesvestila. Iverko nagazio Iverku, e bogami baš je pala na Sremskome frontu 😀
A Iverko kaluđerački i plavokosa Iverka, kao da ništa nije bilo. I dalje se, hih, prave blesavi. Nego, što zamalo da pukne bruka. Kaže mi prijateljica da je Zavičajku bilo neprijatno. Kaže mi prijateljica da je Zavičajko stalno uzdisao i pričao sebi u bradu, pa gde povede ove iz Voćnjaka, lepo sam trebo one moje sa Zvezde..
Evo, drage moje abronoše, ja ne znam dal da se smejem ili da plačem. Ovi naši iz Voćnjaka, pa za njih će nadaleko da se čuje. Em se krijem od njih, em ću sada morati da lažiram kod drugih i odakle sam. Hih, napastvovaće me neko seksualno čim izgovorim odakle sam :O
Ništa, idem sada do prijateljice da mi ispriča još pikanterija. Ako bude nešto zanimljivo, ja vi javljam. Ljubim, ljubim….
