Vredni pokloni se posle razvoda – vraćaju.
Kad izgovore ono „da“, mnogi veruju da je to zauvek. Realnost ipak kaže da se svaki četvrti brak u Srbiji raspadne, i to u proseku posle 13 godina. A ako već dođe do toga, kod partnera se rađaju brojna pitanja, od toga kako se može sporazumno razići, bez tužbe, koliko sve to traje, kako se deli imovina, kolika je alimentacija, kome idu deca… Šta u svemu tome žena može da očekuje, na šta treba da bude spremna i kako da najbolje sačuva svoja prava, govori Petar Učajev, advokat sa bogatim iskustvom.
Razočaranje zbog male alimentacije
Prva stvar koju žene pre razvoda treba da znaju je iznos alimentacije, tj. naknade za izdržavanje dece koju muž plaća posle razvoda. Advokat Učajev kaže da se ispostavlja da one očekuju mnogo više od onoga što potom zaista i dobiju.
„Žene očekuju daleko više, ali iznos je najčešće 40.000 dinara, s tim što se taj novac deli na pola i ona onda faktički dobija oko 20.000. Sud polazi od pretpostavke da majka kod koje ostaju deca već plaća 20.000 i onda otac daje samo preostalih 20.000. Skoro nikad se ne događa da vam sud dodeli, recimo, 60.000 alimentaciju makar muž imao 2.000 evra platu.“
Inače, ta suma se određuje prema potrebama dece i mogućnostima onoga koji treba da izdržava, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi. A ta minimalna suma izdržavanja je zapravo naknada za decu u hraniteljskim porodicama koju daje ministarstvo.
Budući da postoje dve opcije za izdržavanje dece, zbog svega toga naš sagovornik kaže da nije loše razmisliti o alimentaciji na osnovu procenta od plate bivšeg muža.
„Dva su načina izdržavanja – jedan je od 15 do 50 odsto bruto prihoda muža, a drugi je fiksni novčani iznos, onaj gde se obično dobije 20.000 dinara. Ovaj prvi, na procenat, dobar je ako muž ima veliku platu jer se naknada stalno usklađuje – recimo, kako ocu raste plata, tako majka dobija više za dete. Ali ovaj princip je loš ako muž dobije otkaz i tad je moguće da ne plaća. Fiksni način ima tu manu što i posle, recimo, 10 godina ostaje isti, ali makar znate da sumu dobijate uvek.“
Međutim, iskustvo govori da očevi neretko ne plaćaju alimentaciju, iz bilo kog razloga.
„U tom slučaju može da se pokrene izvršni postupak u kome mu se pleni imovina, skida se novac sa zarade, prodaje auto, kuća… Ako nema ništa na svoje ime, moguće je pokrenuti krivični postupak i tada mu preti zatvor. Tad većina uglavnom na kraju plati pod tom pretnjom tužioca.“
Kad je moguće izdržavanje bivšeg supružnika
Još jedna stvar koju žene obično ne znaju je da postoji i izdržavanje bivšeg supružnika.
„To se dešava ako bivši supružnik nema sredstava za život, a nesposoban je za rad ili nezaposlen.“
Kako objašnjava naš sagovornik, prema zakonu, recimo, žena koja ne radi i nema sredstava za život može da potražuje da je suprug izdržava posle razvoda, ali srazmerno njegovim mogućnostima.
„Izuzetak je situacija u kojoj bi prihvatanje tog zahteva bilo očigledna nepravda prema onom ko bi plaćao. Primer za to je da, recimo, partner vara u braku, razvede se i onda očekuje da ga onaj drugi izdržava jer ne radi“, kaže naš sagovornik i napominje da su takvi slučajevi kod nas vrlo retki.
Žene treba da traže svoju imovinu
Još jedan bitan savet za žene koje razmišljaju o razvodu je da treba da traže svoju imovinu.
„One je jednostavno često ne traže, zadovoljavaju se nečim malim. Razlog je, između ostalog, što se većina imovine tokom braka vodi na muža – i kola i kuća i sve drugo. Takva je praksa u Srbiji odavno. Žena zato posle teško ostvaruje svoja prava jer je teško dokazivo. Uz to, ona, recimo, nikad ne može da dokaže prava na firmu koja se vodi na muža, to njoj nikad posle razvoda ne pripada. Što se tiče nepokretne imovine, muž ne može da je proda bez saglasnosti žene. Zato je u svemu najbolji sporazumni razvod – recimo, stekli su zajedno u braku pet stanova, svi se vode na njega, ali dogovore se da ona dobije dva.“
A koja je zapravo razlika između sporazumnog razvoda i onog tužbom? I šta je bolje i lakše?
„Sporazumni razvod podrazumeva da se partneri međusobno dogovore. Ako su deca maloletna, Centar za socijalni rad mora da se izjasni da li je taj sporazum supružnika u skladu sa zakonom i u skladu sa najboljim interesom dece. Ako su deca punoletna ili čak ako imaju preko 15 godina, Centar se uključuje samo u određivanju visine izdržavanja jer dete sa 15 godina može da odluči sa kojim će roditeljem da živi. Dakle, sporazumni razvod podrazumeva sporazum o roditeljstvu, ako imaju decu, i imovini ako imaju zajedničku, onu koju su stekli radom tokom bračne zajednice.“
Sve to, pod uslovom da je razvod sporazumni, može da se završi za oko mesec, dva, kaže advokat Učajev. Sud donosi presudu obično posle prvog ročišta, po pola se plaćaju takse koje su oko 5.000 dinara i to je sve. Proces traje malo duže ako par ima maloletnu decu jer se uključuje Centar za socijalni rad. Kad se sve završi, žena ima rok od 60 dana da u olakšanoj proceduri promeni prezime, tj. da vrati devojačko. Ako propusti taj rok, svakako može da to uradi u redovnoj proceduri.
Jedan razlog za razvod
S druge strane, ako supružnici ne mogu da se dogovore, pa moraju da idu na tužbu, naš sagovornik ističe da je i u tom slučaju moguće razvesti svaki brak. To je, kako kaže, jedan ugovor i niko ne može da vas prinudi da budete u braku. A iza svega stoji jedna rečenica.
„Zakon iz 2005. koji je na snazi poznaje samo jedan razlog za razvod – ako su bračni odnosi trajno i ozbiljno poremećeni ili ako se objektivno ne može ostvariti zajednica života. Niko neće da iznosi prljav veš, a posebno onaj drugi neće da sluša to. I onda sud odmah prihvata to jedinstveno obrazloženje, šta god da se krije iza toga.“
Decu skro uvek dobija majka
Važna stavka u priči o razvodu je i to da skoro uvek decu dobija – majka. To se ne događa samo u retkim slučajevima.
„Žena ne dobija decu ako je nasilna prema njima, ako je narkomanka, prostitutka, alkoholičarka. Desi se ipak da se otac bori za decu ako stvarno misli da je ona loša majka, ali dešava se i da jednostavno želi da joj napakosti. Ima slučajeva i da decu traži da ne bi plaćao alimentaciju…“
Vredni pokloni se posle razvoda – vraćaju
Zanimljivo je i da se posle razvoda vredniji pokloni vraćaju.
„Zakon kaže da se posle razvoda uobičajeni pokloni ne vraćaju, recimo, parfemi, zlatan lančić i slično. Ali vraćaju se oni čija je vrednost nesrazmerno velika u odnosu na vrednost zajedničke imovine. Na primer, ako je zajednička imovina koju ste stekli jedan auto, a vama je muž pokonio stan, taj stan morate da mu vratite. Izuzetak je jedino slučaj ako bi to vraćanje poklona predstavljalo očiglednu nepravdu za tog koji poklon vraća“, zaključuje naš sagovornik.
