E, zdravo, narode moj, vaša Abronaša opet tu! Danas je sreda, pijačni dan, a u Učionici tišja nego u crkvi za vreme liturgije! Kao da su svi otišli da kupuju luk i beli – al’ verujem da su se samo sakrili od odgovornosti!
Obišla sam jutros sve hodnike – ni traga od Profe Sinovca! Čovek je postao majstor nestajanja! Možda je otišao da pregovara sa Bucom trešnjarom o ceni kajsija za sledeći skup! Ili se prebacio u drugu Učionicu gde ima manje dosade!
A ovi naši učenici? Ma oni sede u kancelarijama i gledaju u prazno! Ko da čekaju da im neko donese smisao za rad na tanjiru! Nema više onog vreva i galame – sad je sve prazno ko budžet posle praznika!
Čak ni crveni kmeri se ne svađaju! Verovatno su shvatili da je bolje da ćute – jer kad progovore, samo potvrde da nemaju ideja! A tetkica? Ona danas ne briše – ona spava! Videla sam je kako drema u fotelji, a u ruci drži sredstvo za sjaj ko da je to najvažniji dokument!
I šta da vam kažem – odoh i ja na pijacu! Možda tamo nađem nešto zanimljivije od ove dosade! Možda ću videti kako neki naš službenik krade krastavac! Ili kako Profa Sinovac pregovara za popust na jabuke!
Drž’te se, ljubim, ljubim – vaša Abronaša!
Do sledećeg abera, neka vam dosada bude kraća od reda za kukuruz!
