E, zdravo, narode moj, vaša Abronaša opet tu, ko buba iza šporeta! Ova naša Učionica liči sve više na onu priču o caru i novoj odeći – svi ga vide, a niko ne vidi! Profa Sinovac se toliko izgubio u hodnicima da ga čak i nadzorne kamere traže po oglasnoj tabli! Kažu da je poslat u inostranstvo da uči kako se drže časovi, al’ ja mislim da je našao onu žensku sa šeširom i zaboravio na put nazad!
A ovi naši crveni kmeri – pa oni su toliko crveni da im i kafa u šoljama izgleda ko politički manifest! Sednu u prvim redovima, klimaju glavama ko majmuni na vetru, a ne znaju ni sami zašto! Kao da su poeli sve te crvene knjižice iz vremena Voćka, pa im se boja zalepila za kožu!
A vaša Abronaša? Ma ja sam se, drage moje, opredelila za edukaciju! Naučila sam da štikliram na društvenim mrežama! Pravim sad one „storije“ gde pokazujem kako se tetkica bori sa wc papirom, ili kako Profina zamenica nosi onu istu suknju već treću godinu! Kažu da ću do jeseni imati više pratilaca nego što Učionica ima praznih obećanja!
I da vam kažem još nešto – ova Učionica sada miriše na stari papir i očajanje! Kao da su svi đaci dali otkaze, a ostali samo oni koji ne znaju gde je izlaz! Čak i one naše školarske lepotice sada sede zakopčane do grla – verovatno shvatile da sise na izvolte ne donose platu!
Al’ ne brinite! Dok ima kafe i paradajza na pijaci, biće i Abera! Kad smo kod paradajza, stigla nam je i neka zimnica u centru. Jer ja, vaša Abronaša, znam gde se krije i poslednji komadić istine – u onom fioki gde Profa drži zaboravljene ocene!
Do sledećeg abera, ljubim, ljubim, vaša koja nikad ne odustaje – Abronaša!
