Beogradsko dramsko pozorište sprema u 2024. godini deset premijera, a jedna od njih je predstava „Gospoda Glembajevi“, po motivima dela Miroslava Krleže, u režiji Branislava Mićunovića, ekskluzivno je juče objavio Kurir.
Glavne uloge u ovom napetom porodičnom i političkom trileru igraće Marko Gvero (Ignjat Glembaj), prvak ovog teatra Aleksandar Radojičić (Leon) i mlada glumica Isidora Simijonović (baronica Kasteli).
Uloga baronice Kasteli san je svake glumice, a prva je tu rolu zaigrala još 1929. Leposava Bela Krleža, supruga autora drame. Međutim, manje je poznato da postoji i pornografski film u kojem se pojavljuje Leposava, a partner u tom ostvarenju joj je nepoznati, brkati muškarac.
Svojevremeno je zbog tog snimka nastala velika gužva pošto je Krleža bio Titov prijatelj i savetnik. Mediji u Hrvatskoj tvrde da su to samo glasine, ali ih demantuje Aleksandar Saša Erdeljanović, upravnik Arhiva Jugoslovenske kinoteke.
„Bela nije bilo porno-glumica, ali je snimala jedan takav film. Njegov reditelj je navodno bio Oktavijan Miletić, tvorac prvog hrvatskog filma ‘Lisinski’. Čuvan je u jednoj privatnoj kolekciji, ali je ukraden“, objasnio je Erdeljanović svojevremeno.
Leposava Krleža bila je Srpkinja pravoslavne vere, a doživela je duboku starost. Za sobom je u jugoslovenskoj pozorišnoj umetnosti ostavila duboke tragove. Bila je veran pratilac Miroslava Krleže kroz ceo život i sledila ga je na sceni, na kojoj je debitovala kao njegova barunica Kasteli u „Gospodi Glembajevima“ davne 1929. godine.
„Krleža i ja se znamo od detinjstva. Rasli smo u istoj ulici. Zajedno smo podelili jedan ceo život. Zajednički proživljavamo sve prilike i neprilike oko teatra i literature. On je godinama bilo lojalni pratilac svih mojih pozorišnih problema. Igrala sam u svim njegovim dramama, sve njegove figure od ‘Glembajevih’ do ‘Areteja“, izjavila je Bela u jednom od poslednjih intervjua za Nadu o svom suprugu.
Bela i Miroslav Krleža sahranjeni u Zagrebu u zajedničkoj grobnici.
Krležina dramska trilogija „Glembajevi“, nastala 1929. godine, uključuje tri drame – „U agoniji“ (igra se u Teatru na Brdu trenutno, prim. aut.), „Gospodu Glembajeve“ i „Ledu“. Tri drame nadovezuju se na knjigu proze pod naslovom „Glembajevi“, koja sadrži novele, fragmente i literarne portrete likova glembajevskog kruga. Radnja same drame „Gospoda Glembajevi“ događa se letnje noći 1913. godine, a središnji dramski sukob uključuje oca Ignjata Glembaja i njegovog sina Leona, koji se, posle jedanaest godina lutanja po evropskim gradovima zbog majčine smrti i očeve ženidbe baronicom Šarlotom Kasteli, vratio u Zagreb. Drama se završava jednom od najpoznatijih scena hrvatske dramske književnosti, u kojoj Leon svoju maćehu i nekadašnju ljubavnicu baronicu Kasteli ubija makazama. Smatra se da je trilogija o Glembajevima jedno od najprevođenijih Krležinih dela u svetu.
