E, zdravo, narode moj, vaša Abronoša opet tu! Juče se nisam javila – a znate šta? Ništa se nije desilo! Tačnije, desilo se ono što se inače dešava: Profa je nestao ko da ga je voda odnela, crveni kmeri sede i ćute ko da su dali zavet, a učionica spava dubokim snom!
Ali hej, nemojte da vas zavara ova tišina! Ja osećam da se nešto sprema! Možda će Profa da se pojavi sa novim propisom – tipa „zabranjeno disanje u hodnicima“! Ili će kmeri odlučiti da ofarbaju zidove u roze samo da izazovu reakciju!
A naši učenici? Oni su postali majstori pretvaranja! Kad je Profa tu – prisni i marljivi! Kad ga nema – pravice od šala! Ko da žive u paralelnim stvarnostima! A ja, vaša Abronoša, posmatram i beležim – jer ko će drugi da otkrije ove tajne?
I tako, drage moje, i prazan dan može biti pun priča! Samo treba imati oči za tragove – praznu kafu na stolu, nervozno tapkanje nogom, pogled kroz prozor! Sve su to znaci da se nešto krije ispod površine!
Drž’te se, ljubim, ljubim – vaša Abronoša!
Do sledećeg abera, neka vam dosada bude plodno tlo za maštu!
