Drage moje abronoše, opet me uvatila neka letargija. Nekako, pomislili bi, izbori su pred nama, tu vi treba svašta nešto da se dešava, kad ono jadac, ništa se bre ne dešava. Sammo bre vise po oni štandovi, oni napredni, i prilaza jedno drugom, naroda nigde.
Kaže mi prijateljica da smo u voćnjaku pukli skroz, finanscijski. Nema pare više ni olovku da gi kupimo. Kako će i plate da primimo, ete živa nisam. Jeste li videli da se ovdi u Voćnjaku ništa ne radi. Di je bre ona sala, asfaltiranje na putevi? Di su sva ona obećanja data i to nedavno, od kako nam je Voćko postao glavni? Eno oni u onom selu gde se Ritno Pek, pocrkađe žedni od onu vodu što im uvedoše 😀
To mi je onako baš interesantno, tuj su na veliku reku, a ovi iz voćnjaka ih žedne preko vodu sprovode. Ma haos, eto živa nisam ako vi je to drugačije.
I da vi se vrnem na one štandove. Hih, eno ga Voćko i dalje fura fazon da za njega ostavka nije opcija 😀
Pa jeste li videli da svi nose AV majce, a on jedini da se ne predaje! E kako im svima lepo poručuje.
Eve, upamtite vi mene, Voćko ima da vi bidne glavni na sledeći izbori u Voćnjaku. Kakvi sinovci, stolari, gazimestanci, „Vocko is the rull“
Prejebaga ih on sve, taj naš Voćko. I tako, šta drugo da vi kažem.
Pa do sledećeg abera, ljubim, ljubim
