Drage moje abronoše, opet me uvatila neka letargija. Nekako, pomislili bi, izbori su pred nama, tu vi treba svašta nešto da se dešava, kad ono jadac, ništa se bre ne dešava. Sammo bre vise po oni štandovi, oni napredni, i prilaza jedno drugom, naroda nigde.
Drage moje abronoše, pa ovo kako vreme ide ja ne prestajem, eto živa nisam, da se šokiram. A vi znate koliko je teško mene šokirati, hih 😀 Al ovi napredni u voćnjaku, oni bre su svi šokantni!
Drage moje abronoše, moram da vi kažem da me ova praznina u zgradi voćnjaka ubiva. Nema nas ni da stanemo pod jednu krušku, pa mora malo da vi se pazim da ne provale kuj sam ja. Što vole ovi u vočnjaku da osole guzu u avgusti, pa to vi je neverovatno.
