E, zdravo, narode moj, vaša Abronaša opet tu! Sreda je, pijačni dan, a naši ljubavnici se kriju od mene ko da sam gubava! Al’ šta da im radim – ja sam uvek za ljubav! Pogotovo za onu koalicijsku! Jer kad si protiv svog vođa zbog ljubavi, to znači da si baš, baš zaljubljen! Ko da gledam romanu u tri čina sa političkim…
Joj drage moje abronoše, kako sam vi srećna da vi znate. Pa jel vi znate da se vrnuo naš Voćko?! Dobro mislim, nije se baš, naš vrnuo, al nam je tu u ordinacije već dva tri danao stalno!
Drage moje abronoše, ja vi tela taman da vi se javim u petak, reko taman pred onu javnu raspravu što je bila zakazana, kad ono zamal da me navataju. Morala sam da vi i prisustvujem toj javnoj raspravi, ma haos.
Drage moje abronoše, kuj se još seća našeg Voćka? Ja, da vi kažem iskreno, s neku nostalgiju… E kako je bilo lepo u Voćnjaku, pa intrige, pa seks, pa ovo, ono, svega vi je bilo. Ovo danas kad smo postali ordinacija, stvarno ki da smo svi bolesni, ono što bi se reklo anestezirani.
